У режији двојице непредвидивих лидера свет је у само неколико сати био шокиран два пута. Прво када је вођа Северне Кореје Ким Џонг Ун позвао на састанак америчког председника, а одмах затим и када је Доналд Трамп „радо прихватио“ тај позив.
На најаве да би до сусрета могло да дође у мају, Трампова портпаролка Сара Сандерс објавила je да ће место и време састанка двојице лидера бити накнадно утврђени.
А колико јуче су се гледали буквално преко нишана. Тешко да је неко могао да наслути такав исход после низа проба севернокорејских балистичких ракета, од којих је последња летела само пре три месеца, а Трамп, претећи војним одговором, на то одговорио да је то „ситуација за коју ће се Америка побринути“.
Спортска дипломатија током Зимских олимпијских игара у Јужној Кореји током фебруара је, у међувремену, очигледно одрадила свој део посла. Рeзултат тога је управо одржани дводневни састанак делегације Јужне Кореје са домаћинима у Пјонгјангу, са кога је делегација из Сеула практично отпутовала право у Вашингтон са позивом за Трампа.
Спремност севернокорејског лидера да стави „вето“ на нуклеаризацију своје земље уколико му се пруже довољно чврсте међународне гаранције да неће бити претњи упућених Пјонгјангу, председник Јужне Кореје је оценио као „огроман напредак ка миру“. Трамп је на свом налогу на Твитеру одмах одговорио да прихвата позив, да је то „сјајно“, али да санкције које су САД наметнуле Северној Кореји ипак остају све док се не стави на папир оно што је Ким Џонг Ун најавио.
Да ли ће тачно 70 година од поделе Корејског полуострва на две државе бити учињен тај први и вероватно кључни корак ка њиховом уједињењу? Колико год тај период изгледао дуг, толико је ипак брзина нових потеза, с обзиром на околности, била изненађујућа.
Саговорник Спутњика, Предраг Рајић из новосдаског Центра за друштвену стабилност, каже да напросто живимо у таквом времену када се точак историје окреће веома брзо и када до промена каквима су некада требале године или деценије сада долази за много краће време. Ипак, говорећи о сусрету Кима и Трампа, он то чини уз ограду „уколико до њега дође“, указујући управо на непредвидивост два лидера, која је већ изненадила јавно мњење.
На питање шта би, на прву лопту, могао да буде домет тог састанка, Рајић сматра да ће он бити политичке природе, много више него војно-практичне. „Али оно што је сигурно и треба подвући, тај састанак, ако га буде, сигурно ће довести до релаксације односа“, истиче он.
Рајић напомиње да се као тема сусрета најављује денуклеаризација Корејског полуострва.
„Ако то значи да би Северна Кореја била спремна да се одрекне свог нуклеарног програма и нуклеарног наоружања у замену за то да се Америка обавеже да неће постављати нуклеарне војне ефективе у Јужној Кореји, мислим да би то свакако био залог за мир у једном дужем периоду на том простору“, оцена је Рајића.
Сусрет, по његовом мишљењу, може да резултира неким начелним договором о решењима или о темама које треба да се разраде.
„Очекивано је да се направи нека мешовита комисија, нека два преговарачка тима Америке и Северне Кореје који ће даље комуницирати и разрађивати оно што су лидери двеју земаља у начелу договорили или отворили као тему“, каже саговорник Спутњика.
Зато сматра да ће уследити састанци „на неком средњем нивоу“, али је могуће и да ће бити успостављена дипломатска комуникација која сада не постоји. На пример, амбасадора двеју земаља при УН. Све у свему, уколико се то догоди, биће то сигурно један допринос миру, како у том региону Далеког истока, тако и генерално.
Рајић је сигуран да се Трамп, пре него што је донео одлуку да прихвати Кимов позив, колико год то брзо изгледало, о томе консултовао са представницима Стејт департмента којима верује, својим саветницима и посебно са шефом Пентагона Џејмсом Матисом.
Они су му представили како стоје ствари и какве би последице донела војна опција, иако би САД сигурно биле надмоћне у судару са Пјонгјангом. Сви војни стручњаци тврде да би у том рату Јужна Кореја претрпела катастрофалне последице, и без употребне нуклеарног оружја за које се претпоставља да га Пјонгјанг има. Било би немогуће избећи вишемилионске жртве у Јужној Кореји у којој данас има негде око 38.000 америчких војника и где је, на позив Сеула, коначелник Генералштаба јужнокорејске војске Американац, каже Рајић.
С друге стране, на став Пјонгјанга је, како истиче, пресудно утицала Кина.
„Кина је очигледно схватила да Трамп са војном претњом Пјонгјангу мисли озбиљно. Трамп је за ових годину дана показао да је одлучан, да када нешто каже то заиста и мисли, и то постало јасно и Пјонгјангу“, истиче саговорник Спутњика.
Кина, од које Северна Кореја економски зависи, очигледно је мишљења да је боље да њихови савезници у тој земљи остану на власти, да не дође до неког сукоба ширих размера, да не морају превентивно да реагују у Пјонгјангу да би спречили да у случају пада тамошњег режима америчка војска дође на њихову копнену границу, објашњава овај аналитичар.
„И зато су проценили да је једноставније да убеде Пјонгјанг да се укључи у дијалог, стављајући му јасно до знања да Кина неће војно интервенисати у случају напада Северне Кореје на Јужну Кореју, Јапан или америчку војну базу на острву Гвам. Њима није у интересу да се конфронтирају са Америком на тако оштар начин и желе по сваку цену да избегну војни конфликт на Корејском полуострву", каже Рајић.
Прво реаговање на договор о сусрету Кима и Трампа стигло је из Русије и Кине, са којом Северна Кореја дели границу.
Шеф руске дипломатије Сергеј Лавров је оценио да је то „корак у правом смеру“, уз очекивање да ће се договор применити јер је то „неопходно за нормализацију ситуације на Корејском полуострву“.
Сусрет Трампа и Кима поздравио је и кинески председник Си Ђинпинг.
„Сагласни смо с позитивним расположењем председника Трампа да се политички реши проблем Корејског полуострва, надамо се да ће америчка и севернокорејска страна што је пре могуће почети дијалог и постићи позитивне резултате“, навео је Си.
Само да двојица непредвидивих свет не шокирају још једном. Далеко је мај.
