Заоштравање на линији руског „Гаспрома“ и украјинског „Нафтогаса“ уследило је након одлуке арбитражног суда у Стокхолму који је обавезао руску компанију да украјинској исплати 2,56 милијарди долара на име недовољно испоручених количина гаса за транзит. Русија је узвратила одлуком о раскиду свих уговора са „Нафтогасом“.
Ова гасна криза дошла је само мало раније него што би требало да буде искључен гасовод кроз Украјину, подсећа Милинчићева. Међутим, раније није било алтернативних путева за снабдевање гасом, поготову Балкана, а овога пута сви су спремни.
„Поред резерви које имају, постоји ’Северни ток‘, који решава велики проблем, постоји ’Плави ток‘, постоје други путеви за снабдевање и то је оно што је Украјина касно схватила. Русија је направила неколико гасовода који потуно заобилазе Украјину“, наводи Љубинка Милинчић у емисији „Свет са Спутњиком“.
Експерт за енергетику Јелица Путниковић напомиње да нико није хтео да улаже у модернизацију цевовода кроз Украјину, који су још из времена Совјетског Савеза, а у Москви су рекли — не можете нас уцењивати и почели да граде друге гасоводе.
„Ако имате политичку кризу, ако имате земљу која је потпуно нестабилна и политичаре који не воде патриотску политику већ се више баве тиме да ли ће урадити посао за неког тутора који им намеће мишљење, онда нећете да улажете ни у гасовод. У међувремену, од тих гасних криза Руси су направили и ’Северни ток‘, сад граде ’Турски ток‘“, навела је Путниковићева.
Љубинка Милинчић указује на још један фактор: „Украјина, која сад тужи Русију, пре једно годину-две је престала да купује руски гас, тј. они купује руски гас али не од ’Гаспрома‘ него реверзибилно од европских земаља, и то четири пута скупље. То је цена патриотизма. Украјинци секу себи уши за инат Русији али они су, као и све постсовјетске земље, били убеђени да свој просперитет треба да граде на јефтином руском гасу. У једном периоду су то и радили. А све што су могли да раде за Европу а против Русије, они су радили“, примећује она.
Сада ће, додаје наша саговорница, Европа морати да пати заједно са Украјином, али јој неће пасти на памет да плати гас за који Украјина дугује.
Милинчићева скреће пажњу и на „чудну реченицу“ у образложењу стокхолмске арбитраже да „Гаспром“ треба да плати „Нафтогасу“ зато што је Украјина у тешкој финансијској ситуацији.
Према речима Јелице Путниковић, арбитража је покушај да се две стране измире и да се нађе најбоље решење у ком би обе стране попустиле да не ескалира сукоб.
„Овде је очигледно сукоб ескалирао, што можда и није лоше. Јер Руси су рекли: нећемо да платимо оно што иде на нашу штету, а да притом имамо потраживања од Украјине“, каже она, оцењујући да је то покушај да се Русија натера да продужи уговор са Украјином о транзиту који истиче 2019. године, али да су се „очигледно прерачунали“. Руси, сматра она, немају интереса да наставе транзит преко Украјине. Такође, нико неће натерати Русију да плати неки измишљени дуг.
Европска дволичност
Путниковићева додаје да је ЕУ најавила да би опет посредовала, али ако Брисел инсистира на тржишним принципима, онда би требало да инсистира и на томе да Украјина плати оно што дугује.
„Постоји још један доказ европске дволичности. Европа стално апелује на Русију да помогне Украјини тиме што ће спроводити гас кроз тај гасовод, а истовремено прави гасоводе себи у корист, попут ’Северног тока 2‘“, надовезује се Милинчићева.
На питање како коментарише „савете“ из Стејт департмента Русији да задржи транзит кроз Украјину, она узвраћа да пошто Американци стално говоре о гасу из шкриљаца, „зашто не спакују тај гас и пошаљу га на поклон Украјини, кад су толико добри, него уцењују све друге државе“.
Наводи пример Пољске, која купује амерички гас по цени много већој од руског:
„Нисам сигурна да је то баш из љубави према Америци. Љубав је љубав, а сир је за паре. Пољаци то ипак раде, што значи да су на неки начин натерани“, сматра Милинчићева.
Украјина треба Западу само да напакости Русији
Она истовремено сматра да је гасни проблем који има Украјина само врх леденог брега, јер је ситуација у тој земљи трагична. „Украјина с једне стране на делу територије ратује са својим народом, има огромне економске проблеме изазване делимично тим ратом, али и тиме што се никако не опредељује на ову или ону страну. Она би хтела неку Европу, неки НАТО, а ни Европа ни НАТО је неће у таквој ситуацији“, каже наша саговорница, оцењујући да је Украјина данас јако слаба и тражи подршку Запада, а добија је само у оној мери у којој Запад може да напакости Русији, док сама Украјина ту никоме није важна.
Специфичност Украјине, објашњава, јесте у томе што је историјски „скрпљена“ од делова других земаља и никада није успела да се конституише као један народ.
„Русија је упозоравала да Украјину не треба дирати јер ће се распасти по шавовима. Не знам да ли ће се то десити данас или сутра, али то је врло близу“, упозорава Милинчићева.
По мишљењу Јелице Путниковић, Украјина је доведена у пат-позицију, а ЕУ није смислила никакво решење за ту земљу јер мора и сама да се бави собом и тиме хоће ли и даље бити пион САД што се тиче политике према Русији.
Гас је увек био политички инструмент, констатује Милинчићева, а и раније кризе су се решавале на нивоу председника.
„Русија у томе није нарочито попустљива, и не треба да буде. Њој одговара статус кво. Нек се судови тиме баве, време пролази, она свој посао завршава јер ’Северни ток 2‘ мора бити завршен, ’Турски ток‘ бар до Турске мора бити завршен. А она појачава и утечњавање гаса“, додаје она.
„Гаспром“ неће оставити Србију без гаса
Где је у свему томе Србија? Милинчићева подсећа да је предвиђена изградња још једног складишта гаса поред Банатског двора, а постоји и могућност добијања недостајућих количина гаса од Румуније.
„Добара ствар за Србију је што је направила уговор са ’Гаспромом‘ да нам Руси испоручују гас на српско-мађарској граници. А ’Гаспром‘ ће се побринути да ми добијемо његов гас, да ли из транзита из ’Северног тока‘, да ли из гасног складишта у Баумгартену… Они су у европским складиштима закупили одређене количине гасних складишта, негде су постали и сувласници и имају своје резерве гаса за сваку наредну зиму. Верујем да ће се за зиму 2018/19. Руси да напуне сва та складишта и ми ћемо имати оно што смо са њима уговорили“, каже Јелица Путниковић.
Такође сматра да је крајње време да направимо гасовод између Арада и Мокрина и имамо колике-толике дотоке румунског гаса, а надамо се да ће и „Турски“ ток бити изграђен, да ли преко Бугарске или преко Грчке и Македоније, засад још није прецизирано.
„То је опет политичко питање док се заиста не реши да ли ће гасовод из Турске ићи даље. Руси су рекли да ће финансирати градњу гасовода до турске обале, саградити неких 180 км гасовода до гасног хаба, а одатле ко хоће, може да изгради гасовод. Преговара се да се прави цев која ће преко Бугарске ићи у Србију и даље у Мађарску, што су помињали наши политичари. Руси неће да уђу отворено у инфраструктуру на Балкану као кад се причало о ’Јужном току‘ јер тад су добили пацку од ЕУ и Америке. Сад пуштају балканске политичаре да они испреговарају са Бриселом“, сумира ситуацију Путниковићева.
„Нас Руси неће оставити без гаса“, изричита је Љубинка Милинчић, с чиме се слаже и Јелица Путниковић, која наглашава да је у међувремену Србија направила уговор са Русима да може да препродаје руски гас.
„У суштини, нама је важно да имамо своје цевоводе који пролазе кроз нашу земљу, а онда ћемо се негде прикопчати“, наводи Милинчићева.
Објашњавајући укупну енергетску ситуацију у Европи, она истиче да је победа Доналда Трампа на председничким изборима у САД донела Европи свест о потреби да се одвоји од Америке.
„Трамп је учинио да Европа мисли на себе. И јесте се квалитативно променила ситуација у Европи, у Европи сада има више гаса, постоје додатни гасоводи који су направљени последњих десетак година. Европа није у паници као у последњој гасној кризи, кад се пола Европе тресло од зиме. Овога пута ситуација је потпуно другачија и готово је — Украјина више нема уцењивачки капацитет. Нек покраде сав руски гас, али долази лето, долази 2019. и ту је крај. Европа то добро зна, и Европа се јако добро припремила. Све су ово декларације — волите Украјину, дајте јој нешто џабе, помозите јој, али у суштини то је само прича, нико није помогао Украјини за све време откад је испровоциран сукоб са Русијом“, образлаже наша саговорница.
Питамо на крају и да ли Србија може да извуче икакву поуку из судбине Украјине, пошто се често пореде сукоби у Донбасу са оним код нас деведесетих година. „Ови други морали су да уче од Србије јер све што се њима може десити, нама се већ догодило. Ми смо били огледно добро за Запад, видели су овде шта се може, шта се не може. Видели су и реакцију Русије и вероватно погрешно проценили да ће то увек тако бити. Међутим, Русија је њих веома изненадила, и зато су тако запенушали. На крају Русија увек изађе као победник“, закључује Љубинка Милинчић, док Јелица Путниковић додаје:
„Нећемо ваљда да понављамо разред. Једном смо научили како је кад слушамо шта нам Запад каже“.
