Масивне олује Јупитера су, према најновијим сазнањима, сложеније него што би могло да се помисли.
Геометријски правилни ројеви вртлога, који прекривају полове планете, само су део фасцинантних открића која су недавно објавили научници свемирске мисије „Јунона“.
Једна група научника открила је систем од девет вртлога на северном и шест на јужном полу Јупитера. Брзина ветра ових суперолуја надмашује урагане категорије 5, који се крећу брзинама до 350 километара на сат.
Тим научника, предвођен Албертом Адријанијем са Института за астрофизику у Риму, на Северном полу је открио огроман ураган кога окружује осам мањих урагана, који се крећу у формацији петоугла. Сваки мањи ураган има пречник од неколико хиљада километара.
Пета планета од Сунца је највећа у нашем систему. Летелица „Јунона“, коју су научници из НАСА лансирали 2011. године, око Јупитера кружи од 2016. и пажљиво посматра његову унутрашњост.
Студија, објављена у овонедељном издању часописа „Нејчер“, открила је да Јупитерови вртлози, који се међусобно сусрећу, сежу хиљадама километара у дубину.
Прецизнија мерења неравномерног Јупитеровог гравитационог поља омогућила су тиму са Научног института Вајзман у Реховоту у Израелу да израчуна дубину до које досежу ветрови екватора.
Она је износила око 3.000 километара.
