На униформи има и знак америчке 82. падобранске дивизије из Форт Брега, што нити код једног другог генерала из те дивизије који је касније отишао на другу дужност нисам приметио на униформи са предње стране. Скапароти има тај знак и на рукаву, два слова, АА. Психолог би рекао, овај је чисти трупни официр, нема тај појма о политици. И мислим да би био у праву.
Наиме, никада у историји Хладног рата команданти НАТО-а нису давали политичке оцене и процене, ни у погледу Совјетског Савеза, али ни око других држава. Врховни командант НАТО-а, амерички генерал Кертис Скапароти усудио се да Србију и Србе прогласи главним проблемом на Балкану. А „проблем“ су пријатељске везе Србије, Републике Српске и Русије. Па генерал Скапароти тражи јачање западног ангажовања на Балкану да се то спречи. Јер, ето, Срби неће у НАТО, а то кочи евроатлантске интеграције целог региона и то генералу смета. Пошто би он, опет и стално, да проширује надлежност његове команде.
У време Хладног рата, у октобру 1982. године, имао сам у Монсу интервју са врховним командантом НАТО-а, америчким генералом Бернардом Роџерсом, касније, у фебруару 1990. такође са врховним командантом НАТО-а, америчким генералом Џоном Галвином. Ни Роџерс ни Галвин нису хтели да одговоре нити на једно питање које је имало било какав политички значај, држали су се строго струке. Роџерс је причао о могућностима евроракетног споразума, да Совјети повуку и униште своје ракете СС-20 из европског дела СССР-а, а да истовремено Амери повуку пројектиле „першинг 2“ и „томахавк“ из западне Европе. То је касније и била та чувена „нулта опција“, која касније није обухватила и америчку Шесту флоту у Медитерану, па су Амери скоро све своје „томахавке“ само пребацили на ратне бродове и подморнице и сада крстаре Балтиком и Црним морем.
Генерал Галвин ми је објашњавао конкретне детаље концепције „ерланд батл 2000“, односно „ваздушно-копнене битке 2000“ на европском бојишту. Иако је било јасно да је та доктрина усвојена због огромне премоћи Совјета и Варшавског уговора у оклопним снагама, генерал Совјете није ни споменуо.
Сада, генерал Скапароти, као врховни командант НАТО-а, главни проблем НАТО-а на Балкану види управо и само у Србима. Јер, Срби очито не желе у НАТО, па их треба мало заплашити, припретити им. Генерал заборавља да ово није 1999. година и да НАТО данас није НАТО из 1999. Свет се од тада променио. Сви су се променили, осим, вероватно, нас. Пошто ми такве притиске, увреде и поруке мирно, достојанствено, трпељиво и у духу пријатељства већ годинама сасвим успешно примамо. Ту и тамо се задовољимо неком благом изјавом типа: „Не знамо шта је генерал, заправо, хтео да каже“, или „Генерал није информисан, па се криво изразио“, или „Само мирно, људи, нећемо дозволити притиске“.
Па онда пошаљемо наше официре у штабове НАТО-а у Монсу и у Напуљу, да мало тамо уче и мало се друже са западним пријатељима, пошто су нам војни односи идеални. Јесте да нам они стално постављају неке услове, али наше се војске воле. Што би рекли лекари, класичан пример „стокхолмског синдрома“.
А притисака све више, прво те оптуже да помажеш светски тероризам заједно са Јеменом и другим „отпадничким“ земљама, па да Србија пере паре, а све на инсистирање Вашингтона, па нас онда „набоде“ генерал Скапароти са својом будалаштином од изјаве, да би нам наш врли и велики пријатељ амбасадор САД у Београду Кајл Скот испоручио захтев да вратимо Америма сићу од тричавих 13,6 милијарди евра као компензацију за имовину одузету од Амера у Србији после Другог светског рата. Благи боже, колико је то Амера живело у Србији пре 1941. да су имали имовину вредну 13,6 милијарди евра. Мислим да нас је та изјава екселенције Скота, ипак, највише погодила, јер ми смо осетљиви на лову више него на Косово. Дакле, то што Скапароти није скапирао да су сада нека друга времена, о том потом, али 13,6 милијарди евра да морамо да цалнемо Трампу и Меланији, е то је већ проблем.
Јер је екселенција Скот врло јасно то рекао у контексту нашег будућег уласка у ЕУ. Значи, мораћемо да признамо Косово, да Хрватима дамо Апатин и још мало приде територије са наше стране Дунава, да им исплатимо и ратну штету за период 1991-1995, да се одрекнемо свих веза са Русијом, да им уведемо санкције, и још да Америма исплатимо 13,6 милијарди евра. Само да би ушли у ЕУ.
Људи, је л′ хоћемо то?
Гости Мирослава Лазанског су проф. др Срђа Трифковић и адвокат Горан Петронијевић.
Емисију можете пратити од 17 сати на таласима Радија Новости или на нашој страници на Фејсбуку или сајту.
