Према речима Борислава Коркоделовића, спољнополитичког коментатора и одличног познаваоца прилика у Кини, жеља кинеског председника да поново посети Србију је изузетно значајна вест с обзиром на то да је реч о, како многи познаваоци спољне политике сматрају, тренутно најмоћнијем светском државнику.
Занимљиво је, каже наш саговорник, да је порука председника Сија српским властима пренета у тренутку када Кина има највећи годишњи међународни догађај — двонедељна заседања Националног народног конгреса, највишег законодавног тела у тој земљи, и Консултативне конференције, својеврсног Сената Народне Републике Кине.
„Односи између Србије и Кине су, како се оцењује и у Београду и у Пекингу, на највишем нивоу од њиховог успостављања пре готово седамдесет година. Међусобне посете су веома интензивне на обема странама, и то на врло високом, па како видимо, и на највишем нивоу. Такође, све је више економских пројеката који се, између осталог, везују и за најамбициознији економски пројекат 21. века — кинески пројекат ’Појаса и пута‘, односно ’Нови пут свиле‘, а такође је интензивна сарадња Србије и НР Кине на међународном плану“, оцењује Коркоделовић.
Саговорник Спутњика подсећа да је Кина тренутно друга, ако не и прва економска сила света и да постаје све незаобилазнији фактор у светској привреди. Коркоделовић додаје да је у тој земљи укинута уставна одредба која је шефу државе досад ограничавала мандат на два турнуса од по пет година, што председнику Сију даје могућност да оствари више председничких мандата.
Како каже, кинески лидер је тренутно на врхунцу своје политичке каријере и ради на томе да Кина буде све присутнија у међународној заједници и да свој веома интересантан модел привредног развоја преноси другима који то желе. Као такав, у Србији сасвим сигурно није уобичајен гост, а његова посета није рутинска.
„Кад год председник Си иде у иностранство, његова посета се обично завршава потписивањем десетина билатералних споразума који су често вредни милијарде евра. Такође, то ће сигурно значити даље учвршићивање узајамног пријатељства, усаглашавање ставова о низу питања из међународне заједнице, али и вероватно додатно интензивирање спровођења великог пројекта ’Један појас, један пут‘, који је одређеним деловима Европе све више критикован због тога што наводно представља опасност за западне, либералне вредности. То, на неки начин, може да утиче на укупне односе између ЕУ и Кине, а посебно на односе између Кине и 16 земаља централне и источне Европе, међу којима је и Србија“, указује Коркоделовић.
На питање да ли се може очекивати да Европској унији засмета продубљивање сарадње Србије и Кине новом посетом кинеског лидера, Коркоделовић каже да је и председник Вучић недавно говорио о томе да Београд редовно информише Брисел о заједничким подухватима са Кином и на неки начин очекује „зелено светло“ од ЕУ за те пројекте.
„Међутим, Европска унија све више заузима тврд став према сарадњи са Кином, што је и логично јер је моћ Кине све већа, а њене компаније су све присутније у Европи и преузимају део колача који је до сада припадао европским и западним компанијама. Дакле, нормално је очекивати да ће уз тај тврђи став који ЕУ буде заузимала према Пекингу, из Брисела стизати све снажнији изрази резерви према будућој сарадњи Србије и Кине. Бојим се да је тако нешто могуће“, примећује Коркоделовић.
Он додаје да би у том смислу будућа посета кинеског председника Србији могла бити још једна прилика да Си Ђинпинг и председник Вучић поново истакну значај пројекта „Појаса и пута“ и укажу да је то пројекат у коме обе стране добијају.
Иначе, како је најављено, кинеска компанија „Циђин“ могла би учествовати на предстојећем тендеру за стратешког партнера РТБ Бор. Њени представници су своје интересовање за српску фирму пренели и председнику Вучићу.
„Та фирма је међу кинеским компанијама које се баве екстракцијом бакра и злата последњих година позната као једна од најактивнијих у преузимању компанија из Латинске Америке, Африке, азијско-пацифичког региона, Аустралије, Папуа Нове Гвинеје. Сматра се да је у том преузимању најуспешнија, па уколико је она проценила да је сада прави тренутак да ступи у контакт са руководством РТБ Бор и владом Србије, онда смо на добром путу да то можда и буде реализовано. Та фирма је позната по професионализму и добром инстинкту за куповине, и она не купује компаније ако није сигурна да ће имати двадесет посто профита. Они такође рачунају да могу применом високих технологија које поседују да из релативно осиромашених руда да извлаче што је могуће већи проценат злата, бакра и цинка. То све говори да би од таквог једног подухвата могла да профитира и једна и друга страна“, указује Коркоделовић.
Иако та компанија јесте државна фирма, истиче наш саговорник, њен стил пословања личи на приватне компаније и она је због тога цењена у међународним пословним круговима.
„Можда би то за Србију могао бити адут више уколико јој затреба у евентуалним разговорима са Бриселом око подухвата за Бор“, закључује Коркоделовић за Спутњик.
