„Дубоко смо ожалошћени што је наш драги отац преминуо данас. Био је велики научник и изванредан човек чије ће наслеђе дуго живети“, поручила су Хокингова деца Луци, Роберт и Тим.
„Његова храброст и упорност, заједно с бриљантним умом и хумором, инспирисале су људе широм света“, стоји у саопштењу.
Британски научник је стекао светску славу због свог рада на црним рупама и теорији релативитета, а иза себе је оставио низ дела од којих је најпознатија књига „Кратка историја времена“.
Хокинг је током каријере разоткрио неке од најзамршенијих тајни космоса, упркос томе што му је са 22 године откривена амиотрофна латерална склероза због које је већи део живота провео у колицима, потпуно непокретан, приморан да комуницира помоћу компјутера и гласовног синтисајзера.
Иако су му лекари предвиђали још само неколико година живота, професор Хокинг је још више од пола века фасцинирао научну и „обичну“ јавност својом способношћу да компликоване ствари „преведе“ на језик обичних људи, заинтересује их за науку, али и да својим колегама открива нове хоризонте.
„Једном је рекао: ’Не би ово био неки космос, да није дом људима које волиш‘. Недостајаће нам заувек“, саопштила је његова породица.
Хокингов велики сан је био да отпутује у свемир пре смрти.
Научник је рођен у Оксфорду 1942. године, завршио је физику на Универзитету Оксфорд, а докторску дисертацију из козмологије је одбранио на Кембриџу. Од 1974. године члан је Краљевског друштва из Лондона, једног од најстаријих удружења научника у свету, а потом и професор математике и физике на Кембриџу.
