Реакција из Кремља на ову вест била је одмерена. Портпарол руског председника Дмитриј Песков је смену америчког државног секретара Рекса Тилерсона и постављење бившег шефа ЦИА Мајка Помпеа на место шефа америчке дипломатије прокоментарисао речима да „односи између САД и Русије ни не могу да буду гори, па самим тим ни ова смена не може додатно да их погорша“.
Аналитичари су сличног мишљења и тврде да смена Тилерсона неће битније утицати на спољну политику Вашингтона, поготово ако се у обзир узме да је у садашњој администрацији утицај државног секретара релативно ограничен.
Међутим, према речима Сергеја Михајлова са Руског института за стратешка истраживања, то не значи да се смена државног секретара неће одразити на руско-америчке односе, али постоје фактори који ни на који начин не зависе од тога ко је тренутно на овој функцији. На пример, како додаје, утицај других представника америчког естаблишмента, као и општа негативна динамика руско-америчких односа.
„Трамп је увек покушавао да ублажи антируска расположења која су доминантна у америчким владајућим круговима, и мислим да неће одустати од ове стратегије и након што Помпео буде именован за државног секретара. Иначе, много тога ће зависити од личних односа између Трампа, Помпеа и саветника за националну безбедност Херберта Макмастера“, наводи Михајлов.
Са друге стране, колумнисткиња магазина „Недељник“ Љиљана Смајловић мишљења је да је промена шефа дипломатије више везана за стил командовања Трампа него за идеолошки или политички концепт његове владавине.
Како објашњава, Тилерсон није ишао Трампу „на нерве“ због односа према Русији или Катару, него због тога што се сазнало да га је назвао „мороном“ у ширем друштву, иако је познато да је Трампов стил да веома цени личну лојалност. Са друге стране, појашњава она, Помпео му никада није противречио на јавној сцени.
Тилерсона је његов посао терао да на неки начин модерира и ублажава одређене Трампове реакције и твитове, указује Смајловићева и оцењује да је још увек рано рећи хоће ли се променити спољна политика САД, као и однос према Русији — „чини ми се да се ради о једном личном решењу које Трампу више одговара, делом и због његове нарави“.
Истовремено, руски политиколог Дмитриј Михејев сматра да је ово именовање строго резултат обраћања руског председника Владимира Путина Федералној скупштини, током ког је представио најновије руско оружје, а не, рецимо, ситуације на Корејском полуострву и најављеног сусрета са Ким Џонг Уном.
„Овде се ради о прекретници у руско-америчким односима, и зато је са Трампове тачке гледишта уместо меканог Тилерсона, за државног секретара именован бивши шеф ЦИА, који важи за веома оштрог човека. А ’бивши шеф ЦИА‘ је нешто што не постоји, јер је ЦИА увек ЦИА“, оцењује Михејев.
Када је реч о нашој земљи и политици према Косову, Љиљана Смајловић тврди да једино то што је Београд осетљив на руски утицај чини Србију интересантном Америци, али смена Тилерсона не би требало битније да утиче на промену политике Вашингтона када је то у питању. Како објашњава, сви амерички политичари су својеврсни албански лобисти, будући да је такозвана држава Косово управо њихова творевина.
„Американци ће увек подржавати Косово, што се може видети и из посете помоћника америчког државног секретара за Европу и Евроазију Веса Мичела, који је прво обишао Косово, уручивши Приштини поклон у смислу изјаве да Срби не могу да ставе вето на питања која се тичу безбедности Косова, иако бих, заправо, према тим њиховим уставним папирима пре рекла да могу”.
Сви они су практично албански лобисти, с обзиром на то да су инвестирани у пројекат косовске државе, а Србија мора да буде спремна на то да Америка никада неће бити поштен брокер када су односи Београда са Приштином у питању.
Када је реч о личном аспекту Трампа, аналитичари су сагласни да несугласице између њега и Тилерсона постоје већ неко време, те да је Тилерсон миран и прагматичан човек, стога му је увек било тешко да ради са Трампом који нема довољно политичког искуства када је реч о формирању тима истомишљеника.
Са друге стране, како наводе, неизвесно је да ли ће Помпеов долазак бити успешан, поготово ако се у обзир узме да се председникова администрација налази под енормним притиском, па је чак и искусном човеку као што је Помпео изузетно тешко да ради у таквим условима.
