Досад се српско-руска економска сарадња углавном базирала на извозу воћа и поврћа из Србије и нафте и гаса из Русије. Међутим, на „Експу“ се говорило о сарадњи малог и средњег бизниса, као и о сарадњи на пољу технолошког развоја и иновација.
Из Русије су на „Експо“ дошле управо мале и средње компаније, универзитети којима је циљ да представе своја достигнућа на пољима науке и технологије, као и неке од најзначајнијих руских ИТ компанија које планирају да развију посао у Србији.
Једна од компанија присутних на „Експу“ је и „Јандекс“, највећи руски интернет претраживач и четврти претраживач у свету, који је одскора почео да ради у Србији. Oва компанија, коју називају руским Гуглом, већ је остварила контакте са властима Новог Сада око израде мобилне апликације, мапе града намењене грађанима и туристима.
Андреј Стрелков, који је на челу геоинформатичког одељења „Јандекса“, каже да очекује да „Јандекс“ заузме озбиљно место на српском тржишту.
„У најбољем случају, очекујемо једнако учешће са другим компанијама на тржишту свакодневног коришћења наших апликација. Имамо добра искуства на нашем домаћем тржишту и надамо се да ћемо имати добра искуства и овде“, каже Стрелков.
Успех у ИТ сектору не може бити гарантован, додаје Стрелков, јер конкуренција је оштра, а ниво развијености технологије је висок, али оно што је видео у Србији, како каже, јесу позитивне реакције обичних људи, као и локалних самоуправа и компанија.
„Мислим да пријатељство и добра атмосфера могу да буду добра шанса да барем покушамо. Наравно, нема никаквих гаранција да ћемо успети, али даћемо све од себе да се такмичимо нудећи производе највишег квалитета и трудићемо се да освојимо срца српских корисника“, каже Стрелков.
Оно што је једна од разлика „Јандекса“ у односу на друге компаније, каже Стрелков, јесте отвореност за локалне посебности, чак дозвољавају да људи сами цртају мапе. Уз контролу „Јандекса“, то, према његовим речима, гарантује квалитет.
„Мислимо да још увек има простора за сарадњу не само између професионалних картографа већ и обичних грађана који знају како су градови организовани и како се мењају, а оно што нам је велика жеља је да промене брзо преносимо кроз систем. Желео бих да то буду најбрже мапе. Видећемо хоће ли та стратегија упалити, али даћемо све од себе да покушамо“, прича Стрелков.
Стартап компанија београдског студента Марка Николића бави се, како каже, производњом веб-сајтова у облику виртуелне реалности, који туристима на интерактиван начин представљају све занимљивости неког објекта, као што су музеји.
Тренутно раде на пројектима београдских музеја и зграде Старог двора, као и неколико ресторана и кафића. На сајам је, каже, дошао зато што је посвећен малим и средњим предузећима и како би, у једном тренутку, почео да сарађује са пословним партнерима из Русије.
„Русија је нама идеално тржиште управо са стране ексклузивности објеката и велелепности њихове архитектуре“, каже Николић.
Иако зна да сличне компаније постоје у Русији, Николић мисли да његова компанија може да освоји руско тржиште због предности које нуди.
„Ми нудимо додатну вредност тиме што имамо виртуелне водиче који су интегрисани у сам софтвер, који можемо и да извозимо и да позајмљујемо другим фирмама, што је и идеја, да дамо лиценцу некоме да користи наше производе. Наравно, конкурентност је битан фактор, али ми ћемо се борити да понудимо најбољу ствар“, каже Николић.
На сајму је присутно и неколико руских универзитета, међу њима и Хемијски факултет Московског државног универзитета „Ломоносов“. Игор Родин, продекан факултета за иновациону политику, каже да су могућности за сарадњу у области науке и иновација велике.
„Представљамо сву савремену хемију, примењену хемију која се односи на медицинску хемију, фармацеутску индустрију, заштиту животне средине, нове материјале за електронску опрему и многе друге ствари“, каже Родин.
У Србији је одувек била развијена фармацеутска индустрија, додаје он, машиноградња и грађевинска индустрија, индустрија изолационих материјала и дизање економске сарадње између две земље на виши ниво није само важна, него је и нужна, каже он.
Циљ доласка на „Експо“ је представљање њиховог факултета и привлачење српских студената на „Ломоносов“, који нуди занимљиве програме студирања, од основних до последипломских студија.
„Имамо достигнућа у области хемије на светском нивоу. Имамо јаку вољу да се сарадња одржи и да достигне задовољавајући ниво“, каже Родин.
