„Москва није одустала од амбиције да унесе конфузију, па чак и да доведе до сукоба на Балкану. Тако да очекујем да ће се умијешати у наредне предсједничке изборе у Црној Гори“, казао је Сервер. Он понавља тезу да Русија региону може да понуди само дестабилизацију и да ће наставити да дестабилизује и Црну Гору, и поред тога што је она у Алијанси.
Коментаришући поновне оптужбе на рачун Русије поводом избора у Црној Гори, аналитичар Бошко Вукићевић за Спутњик каже да колико год да је очекивана изјава овог „омиљеног аналитичара режима у Подгорици, она ипак изазива смијех код неког ко иоле познаје прилике у региону“.
„Апсурдност и комичност изјаве налазе се у чињеници да су управо САД, земља чије интересе Сервер агресивно заступа, класичан примјер мијешања у изборе не само Црне Горе и региона, већ и многих других држава свијета“, додаје он.
„Смијех који изазивају Серверове ријечи престаје када се узму у обзир несагледиве трагедије које су изазвале америчке дестабилизације других држава и мијешања у њихове изборе. Присјетимо се само судбине ирачког, авганистанског, сиријског и многих других народа, и стотина хиљада цивилних жртава које су америчке интервенције и америчка дестабилизације проузроковале. Такви домети спољне политике најмоћније западне земље не зависе од тога да ли је на власти републиканска или демократска гарнитура, већ су они дио општих и одавно утемељених смјерница ’дубоке државе‘“, каже Вукићевић.
Он додаје да је управо „таква америчка политика, осим хиљада цивилних жртава, народима на Балкану подарила и осиромашени уранијум, који ће изазивати канцерогена обољења код нашег становништва наредних милион година“.
„Политику САД на Балкану понајбоље је у својим мемоарима дефинисао лорд Овен, специјални изасланик Европске уније у БиХ: ’Веома поштујем САД. Ипак, не одобравам дипломатију те државе, која је од 1992. до 1995. беспотребно изазвала рат у Босни и Херцеговини‘“, наводи Вукићевић.
Што се пак конкретно тиче америчког мијешања у изборе и политику у Црној Гори, наш саговорник нема дилему да је „оно у толикој мјери видљиво и општепознато да је постало дио свакодневног политичког вокабулара“.
„Амбасада САД у Подгорици, за разлику од Амбасаде Русије, традиционално је састајалиште страначких представника власти и опозиције и у њој се дају савјети, упутства, а често и наређења руководствима многих политичких партија. Управо однос према смјерницама које испоставља Амбасада САД показује степен аутономије политичких и других ентитета у Црној Гори. И ово претјерано кашњење у избору режимског предсједничког кандидата може се протумачити као наговјештај да Амбасада Сад у Подгорици тек треба да дâ ’зелено свјетло‘, или да га директно наметне ДПС-у“, прецизира Вукићевић.
„Оно што додатно дискредитује изјаву Данијела Сервера, јесте да професор наводи и да је ’Русија регионална сила којој опада моћ‘, иако су сви свједоци, а прије свих НАТО структуре, рапидног и шокантног пораста руске моћи у свијету од доласка Путина на власт. Управо у оној мјери у којој је исправна теза Сервера о опадању моћи Русије, толико је тачна и његова тврдња о мијешању највеће словенске земље у изборе у Црној Гори“, закључује наш саговорник.
