Узимајући у обзир садашње стање политичких односа Русије и Велике Британије, како коментаришете чињеницу да је моменат када се износе тешке оптужбе на рачун Москве индикативан с обзиром на предстојеће председничке изборе и потом одржавање Мундијала? А све то имајући у виду да је Скрипаљ сарађивао са МИ 5…
— Збуњена сам. Говорим од самог почетка да постоје три момента које је у старту требало да утврде полиција и обавештајне службе, а то је да нађу сведоке и провере све снимке са сигурносних камера, да направе анализу коју су изгледа ипак у међувремену урадили, и треће, и најважније, да утврде мотив овог тровања. Знате, он је шпијунирао за МИ 5 и био је ухваћен на делу у Русији. Њега су осудили и послали у затвор. Затим су га помиловали и послали у Британију уз услов да га надгледа МИ 6, а до тога је дошло током размене шпијуна између две земље 2010. године. Тако да, имајући у виду све ово, он је свакако морао све што је знао да каже и руској страни, али и британској. Зато то што му се десило, не би требало сагледавати само у контексту његове прошлости.
Постоји ли неко озбиљније објашњење за напад на Скрипаља, пре него што сви упру прстом у Русију без озбиљних доказа?
— Већина медија је од самог старта форсирала тему „то је руско масло“. Иронија је у томе да је чак и министарка унутрашњих послова Ембер Рад покушала да убеди јавност да се цео случај преда у руке полиције и да се спроведе истрага пре него што би се правили брзоплети закључци.
Ако би се пошло од мотива, све зависи од тога са ким је он радио и у какве је радње био умешан. Могао је врло лако бити део неких других мрачних послова, раме уз раме са опасним играчима, без обзира на то одакле потиче.
Они су тачно установили састав средства којим су били отровани Скрипаљ и његова ћерка, али то не значи да су рецепт за справљање убојитог гаса од две компоненте знали само Руси, јер по целом свету имате „прелетаче“, односно бегунце. Ово не помињем због некакве могуће теорије завере, већ као историјат ово питања: сећате се да су после напада 11. септембра неколицини политичара и шефовима националних медија биле разаслате коверте са антраксом. Тада је од последица тровања умрло пет особа, а седамнаест је било у тешком стању. Нико никада није јавно објавио о чему се ту радило и ко је коверте послао. Касније се испоставило да је антракс којим су усмрћени ови људи био произведен у једној америчкој фабрици. Кривицу су свалили на једног незадовољног радника који је имао разлога да некоме напакости. Тако нешто је и овде могуће.
Како коментаришете поступке Терезе Меј и какав развој ситуације можемо очекивати?
— Мејова је још једном грубо бацила рукавицу у лице, а иронија је у томе што је руски шеф дипломатије предложио своју помоћ у истрази. Са друге стране, мислим да Британија нема реалне полуге да нешто конкретно уради, осим да овако усмено оптужује и напада Русију. Могу да избаце дипломате, можда одустану од учешћа у Мундијалу, а чула сам чак некакве гласине да се можда спремају да изведу сајбер напад на Русију, али све то представља веома опасан пут пред одржавање председничких избора у недељу у Русији. Јер ако би то урадили Британци, Руси мирне душе могу рећи „Британија се меша у демократске процесе и избор председника“". Мислим да Лондон трчи испред руде. Требало би сачекати званичне верзије могућих мотива, као и то ко је био непосредни извршилац.
