Путин је позвао Русе да изађу на биралишта и искористе право да бирају будућност земље.
На скоро 97.000 бирачких места гласаће око 110 милиона бирача, од који на територији Русије живи 108.968.869, а у иностранству 1.875.408 милиона у 144 земље.
Право гласа већ је искористило више од 153.000 грађана, а гласали су и војници и цивили који службују на далеким острвима Северног леденог океана, војници Северне и Пацифичке флоте.
На скоро свим бирачким местима постављене су веб-камере, које би требало да обезбеде контролу поштовања изборног процеса.
Изборе ће пратити рекордан број посматрача — више од 144.000. Очекује се долазак близу 1.500 међународних посматрача из 109 земаља, међу којима има и посматрача из Србије.
Сва бирачка места чуваће припадници полиције, а само у Москви о безбедности ће бринути више од 17.000 полицајаца.
У петак у поноћ почиње изборна тишина, а то значи да у суботу неће бити ни митинга, ни дебата, ни политичких реклама на телевизији, ни јавних наступа кандидата.
Путин, који је на власти од 2000. године, на изборе излази као самостални кандидат. Поред њега, ту су и Сергеј Бабурин (Руски национални савез), Павел Грудињин (Комунистичка партија Руске Федерације), Владимир Жириновски (Либерално-демократска партија Русије), Ксенија Собчак (Грађанска иницијатива), Максим Сурајкин (Комунисти Русије), Борис Титов (Партија раста) и Григориј Јавлински (Јаблока).
Због председничких обавеза, Путин није учествовао у дебатама кандидата и на великим предизборним скуповима. Једино се почетком марта појавио на скупу који је организовао његов изборни штаб, на стадиону „Лужњики“ у Москви. Подршку на бини су му пружили и олимпијци, уметници, ТВ звезде и друге јавне личности.
У три минуте наступа, пред око 130.000 људи, Путин је обећао Русији „сјајне победе“, а затим је са свим окупљенима отпевао националну химну.
Путиново годишње обраћање пред Федералном скупштином многи су доживели као његов предизборни говор. Већи део излагања он је посветио новом руском наоружању, али је говорио и о економији и ситуацији у земљи и свету.
Многи су тај говор упоредили са оним који је одржао пре више од деценије на Минхенској конференцији о безбедности и назвали су га „историјским“.
Остали кандидати су сваке вечери дебатовали на каналу телевизије „Русија 1“ и то уживо, па се може рећи да је предизборна кампања протекла најжустрије до сада.
Падале су и оштре речи и увреде. Посебно жесток окршај су имали Ксенија Собчак и Владимир Жириновски, кога је она током једне од дебата полила водом.
Павел Грудињин, бизнисмен и иначе први кандидат комуниста који није члан те партије, напустио је дебате због оптужби које му је упутио кандидат Комуниста Русије Максим Сурајкин, а у последњој рунди дискусија умало је дошло до туче између Сурајкина и Грудињиновог представника Максима Шевченка.
Оштре полемике, увреде, инциденти, поливања водом и понека суза нису утицали на рејтинг кандидата. Према последњем објављеном истраживању Сверуског центра за истраживање јавног мњења (ВЦИОМ), спроведеном почетком марта, на изборе ће изаћи 74 одсто бирача, а Путин ће добити 69 одсто гласова. На другом месту је Грудињин са 7 одсто, а на трећем Жириновски са 6 одсто гласова анкетираних. Сви остали имају два или мање одсто подршке гласача.
У Русији нико не доводи у питање Путинову победу на изборима, јер је популарност коју ужива у народу рекордна. Ако се очекивања остваре, њега очекује нови шестогодишњи мандат.
Најпознатији опозиционар, активиста и блогер Алексеј Наваљни позвао је на бојкот председничких избора пошто му је Централна изборна комисија (ЦИК) ускратила право да се кандидује за председника све до 2028. године. Разлог за забрану је пресуда против њега због проневере.
Медији наводе да Наваљни са својим присталицама спрема низ провокација на дан избора 18. марта, чији је главни циљ делегитимизација резултата избора.
„Моје мишљење је да ће излазност бити велика, јер је у принципу она увек већа на председничким, него на парламентарним изборима, а наши грађани се према томе односе одговорно…. То не зависи ни од обраћања председника, ни позива других званичника, људи просто иду на изборе“, рекао је за Спутњик политиколог Иља Сињенко.
Што се тиче реакције међународне заједнице избори ће бити само делимично признати, пошто западне земље не признају Крим као део Руске Федерације, додао је Сињенко.
„Уз то, ми од западних земаља стално слушамо како у Русији наводно не постоје једнаки услове за све кандидате, а то смо чули и више пута током ове кампање. Очигледно је да ће о томе говорити и после објављивања резултата избора. Наравно, победа главног кандидата ће бити формално призната, али ће изборима бити дата негативна оцена“, сматра Сињенко.
Једно од главних питања у Русији данас није ко ће победити на изборима, већ како ће Путин прославити победу. Руска штампа, позивајући се на изворе из Путиновог изборног штаба, наводи да се очекује Путинов долазак у штаб, где ће бити велики број новинара, чланова његовог тима и јавних личности које га подржавају.
