Времена за чекање више немају, поготово уколико то посматрамо из контекста асиметричног рата Запада против Русије, додаје он, истичући да је неопходно за њих „да све балканске државе милом или силом угурају у НАТО и из овога што је рекао помоћник америчког државног секретара чини ми се да ће Косово, косовски проблем постати инструмент за угуравање Србије у НАТО. Формирање Косовске војске је јасна претња Београду, а ту је и начин како ће се то манифестовати наредних месеци или година. Неопходно је да такозвана република Косово добије војску, затим да аплицира за чланство у НАТО. У том случају, не видим да се Србија таквом једном притиску и изазову може другачије одупрети него да и сама уђе“, каже Пророковић.
Наш саговорник додаје да ће Вашингтон сам растумачити Резолуцију СБ УН 1244 на коју се позива Србија, баш као што је то својевремено урадила и Европска комисија. Каже да ова гарнитура српских посланика неће сада гласати у Скупштини Косова за формирање те војске, али додаје да не може да буде сигуран да то неће под притиском косовских лидера урадити нека друга група.
„Не верујем да ће Тачију и Харадинају, или ко већ буде на власти у Приштини, тих неколико српских посланика представљати проблем. Зато се на то не треба ослањати. Треба имати јасну државну политику, државну стратегију, рећи недвосмислено да то за нас није није прихватљиво, да ћемо се супроставити свим правним и политичким средствима која имамо на располагању и тако увести цео овај преговарачки процес у једну нову фазу“, сматра Пророковић.
Иако се све чешће помиње формулација „замрзнути конфликт“, Пророковћ каже да је до њега на терену веома тешко доћи. За разлику од Кипра и од других таквих примера у свету, Србија, према Пророковићевим речима, има други проблем, а то је улазак Косова Северноатлантску алијансу. Тај моменат, наглашава Пророковић, могао би додатно да утиче на дестабилизацију региона.
Судећи по неким индицијама да предлог који треба да проистекне из тренутно текућег унутрашњег дијалога о КиМ, а који председник Вучић најављује за ову годину, највероватније неће бити најбоље прихваћен, не само од Албанаца, него од великих сила чији је такозвана република Косово заправо клијент. „Важно је да се размишља на начин да се замрзнути конфликт само једног момента преко ноћи не претвори у свршен чин и да се у једном тренутку у будућности, када то нико не буде очекивао, догоди нешто што ће Србији у потпуности везати руке, а то ће, наравно, у највећој мери зависити искључиво од односа великих сила, и чини ми се да ће ЕУ ту бити секундарна, а да ће највећу улогу о томе имати САД и Русија“, додаје Пророковић.
Нова рунда техничког дијалога Београда и Приштине одржаће се од 19. до 21. марта у Бриселу, а Душан Пророковић наглашава да ни после посете новог америчког изасланика за Балкан не треба очекивати неке веће резултате. Са друге стране, сматра да Србија не треба да пристаје ни на неке нове споразуме.
„Пракса у међународним односима јесте да не улазите у преговоре док се стари споразум у потпуности не примени. Не видим разлог да Србија преговоре подиже на председнички ниво и да се чине нови уступци, када до сада нисмо добили ни оно што је потписано бриселским споразумом. Треба инсистирати на његовој потпуној имплементацији, а то ће трајати, јер Албанци ни прстом нису мрднули. Требаће им прво да донесу неки законски оквир, па ће то бити неповољно за нас, па ће онда вршити притисак да се то промени, па да се та Заједница српских општина конституише на терену, добије своје контуре, да се ураде процедуре по којима ће функционисати. То је процедура која ће трајати минимално три до четири године“, објашњава Пророковић.
Он подсећа да је Србија практично испунила све своје обавезе, а да Албанци траже и трафо-станицу у Валачу, која је изузетно важна за електроенергетски систем КиМ. Србија, каже Пророковић, жели да покрене имовинска питања, али нисмо видели никакву спремност Албанаца да разговарају о томе на свеобухватан и одговоран начин. „Оно што је требало да се, можда мало дуже преговара, Србија је већ испунила“, тврди Пророковић.
