Данас смо заједно са НАТО савезницима у Бриселу изнијели став поводом употребе нервног агенса на територији Уједињеног краљевства 4. марта. Црна Гора је у овом тренутку уз Велику Британију и подржава њене напоре да одбрани свој суверенитет и сигурност својих грађана, стоји на на налогу Владе Црне Горе на Твитеру у знак подршке свом новом савезнику — Лондону.
Danas smo zajedno sa #NATO saveznicima u Briselu iznijeli stav povodom upotrebe nervnog agensa na teritoriji #UK 4. marta.#CrnaGora je i u ovom trenutku uz Veliku Britaniju i podržava njene napore da odbrani svoj suverenitet i sigurnost svojih građana.
— Vlada Crne Gore (@VladaCG) 14. март 2018.
Црногорску јавност јуче је такође обишла вијест да се њен министар спољних послова Срђан Дармановић спрема да током посјете Вашингтону наредне недеље уручи државна одликовања Бајдену, сенатору из редова „јастребова“ Џону Мекејну и конгресмену Мајку Тарнеру за „допринос промоцији црногорских интереса и међународном угледу и положају Црне Горе“.
Одликовања за америчке званичнике, очигледно као знак захвалности за помоћ приликом насилног увлачења Црне Горе у НАТО, наишла су на негодовање највећег дијела јавности која чланство Црне Горе у НАТО све више перципира као једну од највећих неправди у новијој црногорској историји.
Такође, многи у Црној Гори нису заборавили да је Бајден својевремено био један од највећих заговорника агресије на СР Југославију, као и његове изјаве да „све Србе треба смјестити у концентрационе логоре“.
„Да је Џорџ Орвел жив — у начину на који актуелна Влада Црне Горе води спољну политику, пронашао би снажну инспирацију за наставак ’Животињске фарме‘“, оцјењује за Спутњик аналитичар Игор Дамјановић, који додаје да сваки нови иступ Владе у Подгорици по неком неписаном правилу представља „понижење и ниподаштавање црногорске историје“.
„Увијек када помислимо да је веће самопонижење немогуће, креатори наше спољне политике нас изненаде. Јуче су то успјели двоструко. Прво су дали сулудо саопштење о спремности Црне Горе да брани територијални интегритет Велике Британије, а потом су најавили да ће Џозефу Бајдену и Џону Мекејну додијелити висока државна одликовања. Док поједине чланице НАТО-а, које су са Русијом имале комплексне односе током историје попут Мађарске, Чешке, Словачке, Турске или Словеније, воде неупоредиво уздржанију политику од политичких структура Алијансе, црногорска спољна политика своди се на принцип: ’Хоћу да будем већи католик од папе‘“, каже Дамјановић.
Он додаје да се у мају прошле године најбоље видјело колико се „бизарна снисходљивост овдашњег режима цијени на Западу“, када је, подсјећа, Трамп пред камерама грубо одгурнуо премијера Марковића.
Дамјановић се такође осврнуо и на својеврсни преседан у црногорској историји, јер је Влада Црне Горе управо ових дана, противно здравој логици и историји, први пут стала уз Велику Британију, а против Русије, иако су „британске оптужбе против Русије потпуно апсурдне“.
„Примјери руске подршке Црној Гори током историје добро су познати сваком Црногорцу, без обзира на актуелне покушаје релативизације које предузимају дворски историчари актуелног режима и други јавно ангажовани појединци. Са друге стране, интересантно је што би као црногорско-британске односе могли да наведемо опструкције британског министра иностраних послова Едварда Греја 1912. године које су спријечиле Црну Гору да задржи Скадар, ’савезничко‘ бомбардовање црногорских градова 1944, када су убијене хиљаде цивила, или НАТО агресију 1999. када су црногорску територију бомбардовали ’херијери‘ РАФ-а. Четврти примјер из историје британско-црногорских односа заиста не бих умио да наведем“, закључује Дамјановић.
