Да ли је цурење информација из администрације америчког председника Доналда Трампа, у ствари био „пробни балон“ и опипавање пулса Кинеза? Званично ништа није саопштено, али гласноговорник Ројтерс, позивајући се на поуздани извор, најављује да ће Трамп „у врло блиској будућности“ настојати да уведе царину у висини од 60 милијарди долара на увоз кинеске робе.
Царина би могла да обухвати чак 100 кинеских производа, махом из области технологије, пре свега електронике за широку потрошњу и оне у области телекомуникација и ИТ сектора. Бела кућа је одбила да коментарише било шта везано за увођење царине Кинезима, али сама најава била је довољна да због страха од трговинског рата одмах падну индекси на Волстриту, а потом и на Азијској берзи.
Вашингтон царинама циља кинеске компаније са високом технологијом како би их казнио због инвестиционе политике која приморава америчке компаније да откривају своје технолошке тајне у замену за пословање на великом кинеском тржишту. Разлог су и старе оптужбе за крађу интелектуалног власништва, објашњава Ројтерс.
У суштини, један од главних Трампових циљева је смањење трговинског дефицита са Кином, која је у размени са САД у плусу 375 милијарди долара. Уз оцену да би то могло као бумеранг да се врати америчкој привреди, јер ће због коришћења домаћих скупљих компоненти поскупети и финални амерички производ и бити неконкурентан на тржишту, аналитичари упозоравају и да би ово „гађање" Кине могло да изазове оштар одговор Пекинга.
„Ако је то озбиљно, Кинези ће се осветити. Кључно је питање Хоће ли САД одговорити на кинеску одмазду“, сматра стручњак за трговинске односе с Кином из тинк-тенка „Америкен ентерпрајз института“ Дерек Сисорс.
Оно што се сматра извесним јесте да би у том трговинском рату Америке с Кином, Трамп остао без подршке европских савезника, који су огорчени новим америчким царинским одредбама о увозу челика и алуминијума, због чега су најавили контрамере.
Лист „Чајна дејли“, који одражава гледишта кинеске владе, одмах је пренео коментар кинеске државне агенције Синхуа која истиче да би трговински рат између две земље био катастрофа, са значајним последицама по САД.
Позивајући се на извештај Института за међународну економију Петерсон у Вашингтону, Синхуа наводи да би трговински рат милионе Американаца оставио без посла. Ограничавање увоза би отежало позицију америчким предузећима и запосленима и, како се напомиње, јасно је ко би био највећи губитник.
„У случају трговинског рата, свака земља, па и Кина, посегла би за оправданим и неопходним одговором. Надамо се да ће САД бити довољно мудре да пронађу исправно решење“, нагласила је кинеска државна новинска агенција.
Некада дугогодишњи дописник „Вашингтон поста“ са Далеког истока, одличан познавалац прилика у Кини Кит Б. Ричбург, у тексту који је још почетком марта објавио „Саут Чајна морнинг пост“ са седиштем у Хонгконгу, пита се „да ли ће председник Трамп бити стварно луд и покренути нове трговинске акције против Кине“.
Он подсећа да су и претходни председници за тим посезали на почетку својих мандата у намери да испоштују предизборна обећања. Тако је Џорџ В. Буш наметнуо царину од 30 посто на увезени челик 2002. године, што је касније Светска трговинска организација одбила.
Барак Обама је 2009. године увео царину на кинеске гуме од 35 процената, а у наредној години од 30 одсто. То је, каже Ричбург, био поучан случај јер је уследио одговор кинеске владе који је погодио мету. А мета су биле америчке пилеће ногице, због чега су произвођачи живине до 2011. године били на губитку од милијарду долара.
Кинески трговински званичници, како каже, умеју добро да препознају на шта да усмере одмазду, посебно у пољопривредном сектору, у коме САД имају трговински суфицит са Кином.
Само две недеље пошто су у јануару ове године САД увеле високе царине на увоз кинеских соларних панела, Министарство трговине у Пекингу је саопштило да је покренуло антидампиншку истрагу поводом увоза америчког сирака у зрну. Годишњи увоз те житарице која се у Кини углавном користи као сточна храна, вредан је милијарду долара.
Већ тада је најављено да би додатне протекционистичке мере Вашингтона значиле и разматрање даљег увоза америчке соје, а сирак и соја представљају највреднији извоз САД у другу економију света, пише „Саут Чајна морнинг пост“.
Да САД неће моћи мирно да спавају у случају да прибегну новим протекционистичким мерама, поготово ако буду усмерене само на Кину, јасно је и из изјаве кинеског министра спољних послова. Ванг Ји је само пре пет дана упозорио да би трговински рат био погрешан избор због кога ће трпети сви, они који за њим посежу и други.
Он је подсетио да је економски успех Кине у протеклих четрдесетих година био могућ због релативно отворене светске економије и њене способности да тргује са светом и да зато Пекинг не жели да има трговински рат.
Али уколико до тога дође „Кина ће сигурно донети одговарајући и неопходан одговор“, поручио је шеф кинеске дипломатије.
