Ако је приштинска логика да би српски манастири и сва културна баштина били боље чувани и под бољом заштитом ако би Косово ушло у Унеско, онда би по тој логици ДАЕШ под хитно требало да уђе у ту организацију.
Аутор филма „Косово — моменат у цивилизацији“ тако је реаговао на иницијативу из Приштине за пријем у међународну организацију која се бави очувањем културне баштине. Додаје и да би ДАЕШ по тој логици требало да буде задужен за Палмиру и Мосул.
„Зашто не би они који су нешто уништавали, управо то после и чували. То је апсурд и уцењивачка екстремистичка политика: ’Морате да нам дате шта хоћемо, иначе ћемо то да вам уништимо‘. То у цивилизацији не може да буде аргумент. Они су показали како то умеју да чувају. Не желе да чувају или у случају да не желе да уништавају, то представљају као своје“, рекао је Малагурски.
Малагурски је био наш гост поводом годишњице погрома на Косову и Метохији 17. марта 2004. године када је у нередима погинуло 19 особа и протерано неколико хиљада Срба и када су уништени и оштећени бројни споменици српске културне баштине.
Наш саговорник аутор је филма „Косово — моменат у цивилизацији“ чији је циљ да покаже српску културну баштину на Косову и Метохији. Премијера филма је била у седишту Унеска Паризу, пре шест месеци, а на питање какви су одјеци, Малагурски каже да су очекивани.
„Филм јесте снимљен са циљем да Косово не аплицира и не постане члан Унеска. Четири манастира који су под заштитом Унеска, а мислим на Богородицу Љевишку, Грачаницу, Високе Дечане и Пећку патријаршију, део су баштине Србије на Косову и Метохији. Уколико би Косово постало члан Унеска, Приштина би била ближе циљу да претвори те живе манастире у мртве туристичке атракције које не би представили као српске манастире, већ као албанско-византијске споменике културе“, каже Малагурски.
Он сматра да је то промена њихове стратегије која је до 1999. године била да се уништавају манастири и цркве. Каже да су албански екстремисти уништили или оскрнавили 150 цркава и манастира до данас.
„Када су видели да не могу све да униште, да има превише и цркава и манастира, када су видели да су неки од тих манастира под заштитом Унеска, они су променили стратегију и сад кажу да су они њихови. Оно што су они уништавали, сада тврде да је њихово и тобоже чувају те манастире. Они могу да спинују такву причу зато што су потплатили многе историчаре, аналитичаре и политичаре у разним земљама широм света да се понашају у складу са албанским интересима на Косову и Метохији. Колико год сада нама апсурдно звучале њихове приче да су Албанци изградили те манастире, спин одлази толико далеко да кажу да је Милош Обилић био Албанац“, каже Малагурски.
Наш саговорник и његова екипа током снимања филма посетили су Богородицу Љевишку у Призрену која је у погрому веома оштећена.
„Ја сам Богородицу Љевишку први пут посетио кад сам снимао овај филм и био сам заиста шокиран оним што сам видео, јер су многе фреске оштећене. Снимало се прошле године негде на пролеће. Јасно се и даље виде штета од пламена и ватре и уништене фреске, а оне који су опстале су заиста фасцинантне“, рекао је Малагурски.
Он ипак истиче да је хтео да прикаже једну другу причу о српским светињама на КиМ.
„Кад год поменемо Косово, људи падну у депресију зато што смо толико негативног доживели у вези са Косовом, толико се тамо трагедија десило, да људе некако умара борба за Косово. Зашто се боримо за једну такву трагедију? А у суштини Косово није то. Косово је супротно од трагедије. Косово је једна прелепа историјска прича, једна прелепа средина са прелепим вредносним порукама које су нас очувале као народ и ја желим да фокус наше приче буде на свему ономе за шта се вреди борити“, објашњава Малагурски.
Он указује да не би требало да говоримо стално о ономе шта смо изгубили, већ да говоримо о ономе шта ми тамо имамо и да покушамо да инспиришемо људе да сазнају више о томе, да погледају лепоту манастира, да упознају наше људе тамо, да осете гостопримство и топлину, које ти људи тамо имају.
„Свако ко је био доле осети неку посебну енергију која постоји на Косову и Метохији и циљ ми је био да то пренесем кроз филм. Да не буде стално да плачемо за Косовом, стално трагедија, мука, тешко, тескоба. Приказали смо и те трагичне догађаје, али желим да фокус буде на нечему позитивном“, додаје Малагурски.
Поред осталог он нам је испричао и о чему је све разговарао с Албанцима на КиМ, како све више њих напушта Косово незадовољни свакодневним животом. Сведоци смо да су аутобуси од Приштине до Суботице пребукирани и да људи сваког дана масовно одлазе у Немачку, Аустрију, Шведску. Његово је мишљење да ће Албанци једног дана да схвате да они не занимају Американце.
„Нису им они дали никакву независност. Дали су им некакву плаво-жуту заставицу којом могу да машу на територији коју Запад гледа као на америчку војну базу. То је за њих Косово“, каже Малагурски и додаје да се нада да ће Албанци једног дана да схвате да окупатори дођу и прођу, али комшије остају и да то што се они сада претерано ослањају на Америку не мора ништа да значи у скоријој будућности.
Додаје и да су Американци подржавали и талибане у Авганистану, а да су их после бомбардовали, да су подржавали Садама Хусеина, наоружавали га када је требало да ратује против Ирана, а да су после окупирали Ирак и решили се Садама Хусеина. Исто тако су подржавали Норијегу у Панами, а после су се окренули против њега.
Малагурски каже и да не треба заборавити да се геополитичка слика у свету мења, да Русија и Кина добијају на значају и да ће будућност овог света да представљају земље БРИКС-а.
„Волео бих да Албанци, пре него што се деси то, схвате да са комшијама треба да живе у миру, да се поштује међународно право. Ја разумем да се многе државе боје Америке зато што има 650 до 700 војних база у више од 70 држава широм света, па лако могу да убеде стране земље да подржавају њихове интересе по питању Косова, али време је да и те државе схвате да те политичке авантуре не иду никоме у корист. Не иду у корист миру, а нама на овим просторима је коначно потребан трајан мир“, каже Малагурски.
На нашем јутјуб каналу Спутњик Србија погледајте где би Малагурски направио приватну пројекцију филма „Косово — моменат у цивилизацији“ Рамушу Харадинају, када ће филм бити приказан у Приштини, зашто је на КиМ ишао баш у време изборних активности, како је путовао по целом КиМ без икакве пратње и најаве и како је његов филм утицао на истраживачки центар Конгреса САД?
