Неколико минута пре седам сати ујутро, кубански лидер Раул Кастро појавио се на свом бирачком месту у школи Пакито Розалес Бенитез у општини Сегундо френте у граду Сантијагу да Куба.
Кастро је, са другим бирачима који су тако рано дошли на гласачко место, присуствовао церемонији отварања бирачког места, током чега је подигнута кубанска национална застава, отпевана национална химна, контролори на биралишту су положили заклетву и проверили да ли су гласачке кутије пре запечаћења испражњене, преноси кубански званични лист „Гранма“. Кастро је гласао у друштву првог секретара КП Сантијага Лазара Еспозита Канта.
Овај призор не би био неуобичајен на Куби, као и у некој другој земљи, да Раул Кастро у недељу није последњи пут гласао као шеф кубанске државе. Јер Куба је јучерашњим парламентарним изборима ушла у процес избора новог лидера.
По први пут за 60 година у председничком кабинету у Палати револуције неће седети нико из породице Кастро. Пошто је кубански политички систем специфичан, не постоји подела на законодавну и извршну власт, први корак ка избору новог лидера је избор 612 посланика у парламент, чији је званични назив Национална скупштина народне моћи.
Посланици, чији мандат траје пет година, бирају Државни савет, који се састоји од председника, првог потпредседника, пет потпредседника, секретара и 23 члана.
Председник Државног савета има улогу шефа државе, и то је био Раул Кастро после повлачења његовог брата Фидела са свих функција у држави фебруара 2008. Раул Кастро је на изборима 2013. објавио да му је то последњи мандат. Међутим, због урагана Ирма, избори су морали да буду померени за март.
И сада се дешава нешто што је неминовност, каже Борислав Лалић, дугогодишњи дописник са Кубе и аутор неколико књига о Куби и породици Кастро.
„Дошла је смена генерација — истекло је време браћи Кастро и сада на Куби долазе нови људи, нове генерације да управљају том земљом“, каже Лалић.
Нова генерација кубанских политичара одрасла је у сенци Рауловог брата Фидела, који је владао Кубом од 1959. до 2008, напомиње Лалић.
„То су генерације које су стасале под његовом руком, које су градиле кубански социјализам, кога смо знали да зовемо ’тропским социјализмом‘, комунизмом Фиделових боја, који нешто различит од онога што смо знали из источноевропских земаља, али јесте био социјалистички, владавина једне странке, а био је више деценија и владавина једног човека“, објашњава Лалић.
Један од представника те млађе генерације, педестосмогодишњи Мигел Дијаз Канел, помиње се као најизвеснији Кастров наследник на месту шефа државе. Од 2013. Канел је први потпредседник Државног савета, а за члана Политбироа КП Кубе изабран је 2003.
„Он припада тој, у односу на браћу Кастро, млађој генерацији, од које не треба очекивати некакве веће промене и веће заокрете на Куби јер он је настављач те линије, те партије, те владавине која на Куби постоји од 1959. Међутим, оно што је сасвим извесно, без обзира на то да ли он жели да настави линију Фидела Кастра или не, на Куби су промене неминовне“, каже Лалић.
Неминовност промена произилази не само из биолошког разлога, зато што је време „барбудоса“ (брадоња), како су називани Фидел Кастро и његови другови који су подигли револуцију, прошло.
„То је и Фидел Кастро схватао, а нарочито његов брат Раул, који је рекао да овакав режим, власт, систем, пре свега у економији неће моћи више да постоји, јер он није ефикасан. Није одржавао економски успон Кубе. Дакле, још за Раулово и чак Фиделово време, најављене су промене које ће морати да дођу, пре свега окретање Кубе ка тржишној економији“, каже Лалић.
Неминовност економских промена утолико је већа што је пре неколико година дошло до успостављања дипломатских односа са САД, додаје Лалић. Санкције које су САД увеле Куби 1960. и наредних неколико година прошириване су.
До отопљења односа између две државе долази у последњим годинама мандата Барака Обаме.
Промене без браће Кастро на челу државе, како Лалић предвиђа, биће озбиљније него што се мислило. Амерички притисак на Кубу да изврши реформе сада, када браће Кастро више нема, биће још јачи, јер ће желети да буде све присутнија. Промене у економији донеће промене политичког система, каже Лалић, али једино је непознато до које ће мере Америка желети да буде присутна на Куби, каже Лалић.
„Остаје да се види да ли ће та нова генерација која сада преузима кормило власти моћи да одбрани и сачува оно што је Фидел Кастро градио, а због чега је, и због америчког притиска, и због илузија кје је имао тај систем, стање на Куби било доста тешко у економском погледу“, каже Лалић.
Међутим, чињеница да ће Раул Кастро остати на челу КП Кубе до 2023 говори о томе да ће ефективна власт ипак остати у његовим рукама, барем до повлачења са чела партије, закључује Лалић.
