Руски политиколози сматрају да такав гест треба сматрати симболом захлађења односа Запада и Русије. Међутим, то не значи да Запад није признао резултате избора. Напротив, западни лидери у својим изјавама изражавају спремност да сарађују са Русијом.
Вашингтон је саопштио да ће у питањима везаним за америчке националне интересе наставити сарадњу са Русијом, али да ће је тамо где Москва угрожава интересе САД „натерати да плати“.
„То је мало другачији поглед на свет. Они су уверени да је реч западног света неспорна. Они су чврсто веровали да ће оптужбама против Русије да је одговорна за тровање бившег пуковника руске обавештајне службе ГРУ у Солсберију утицати на гласање и руски народ. Мислили су да ће се народ уплашити и да неће гласати за Владимира Путина. Али испоставило се да је то само мобилисало и консолидовало руско становништво“, каже за Спутњик руски политиколог Андреј Суздаљцев.
Експерт додаје да је највећи број светских лидера честитао Путину на победи, док су се на Западу дуго премишљали.
„Они су дуго чекали и премишљали се да ли да честитају или не. Председник Француске и канцеларка Немачке су то процедили ’кроз зубе‘. А председник САД — како му може честитати? Осим тога, украјинске власти су лобирале и инсистирале на непризнавању избора у Русији, пошто је гласање одржано и на Криму. Због тога су приредили такав демарш — незадовољство тиме како су завршени избори у Русији. То је апсолутно осмишљена реакција с пуном сигурношћу да се свет врти око Вашингтона“, рекао је Суздаљцев.
Политиколог Алексеј Мухин каже да је мобилизација Путиновог електората била неочекивана и за његове противнике, али и за присталице.
„Разматрана су три сценарија — оптимистички, средњи и песимистички. Али ниједан од ових сценарија није одрадио своје. Политичка реалност је постала ’супероптимистичка‘. Разлога за то је више. ЦИК и регионалне изборне комисије су ’пробудиле‘ интересовање Руса за изборе. С друге стране, спољни фактор је био прилично претећи, а посебно се за то побринула британска премијерка Тереза Меј. То је довело до мобилизације електората и то оног дела који су присталице Владимира Путина, али нису планирали да изађу на гласање. На крају су и они устали и дали свој глас. То је Путину донело додатних 5-6 милиона гласова. Ово је рекордни ниво подршке председнику и сада је на њему велика обавеза да испуни своја обећања. Верујем да ће у његовој даљој политици акценат бити стављен на интересе обичних Руса“, рекао је Мухин.
Како је додао, западни политичари који доводе у питање легитимност руских избора сами себе дискредитују.
„Не чекајући крај гласања, многи западни политичари су се противили овим изборима. Међутим, ту постоје одређене нијансе, које ће на крају ићи у корист Русији. То да су западни политичари одвојени од реалности постало је јасно не само нама, већ и западном друштву, њиховим обичним грађанима… Ми немамо сукоб са западним друштвом, већ са западним естаблишментом. Али пракса је показала да Русија уме да побеђује. Западни политичари ће временом морати да прихвате реалност“, сматра политиколог.
Мухин предвиђа да ће нови мандат председника Путина донети технолошки и идеолошки напредак, али и да ће то бити шест година напорног рада у тешким међународним условима.
Аналитичар сматра да је у овом тренутку преурањено говорити о Путиновом наследнику и напомиње да се треба фокусирати на решавање бројних задатака и питања.
„Пред нама је шест година рада, веома напорних, у тешким међународним условима. Основа тог рада биће, пре свега, оно што је Владимир Путин започео 2012. године, а то се тиче системске борбе против корупције, промене социјалног статуса грађана РФ и тако даље. Судећи по изјавама које је он давао у последње време, током предизборне кампање, његова политика ће бити усмерена на обичног човека и његове потребе“, прогнозира Мухин.
Осим тога, он сматра да Русију очекују и нови мајски укази, као и административне и економске реформе, не само кадровске, него и структурне.
Подсетимо, избори за председника Русија одржани су 18. маја. Актуелни председник Владимир Путин убедљиво је тријумфовао са скоро 77 одсто гласова. Инаугурација је заказана за 7. мај.
