Запаљена кућа Србину повратнику… Србину повратнику украден трактор, крава… Нападнута кућа Србина повратника… Претучен Србин повратник… Ухапшен Србин повратник због ратних злочина… Србима искључена струја… Ово су само неки од наслова који свакодневно могу да се виде у новинама када се говори о Србима на Косову и Метохији.
Последњи у низу оваквих догађаја догодио се пре нешто више од 72 сата, када је Милорад Зајић, повратник из Клине, ухапшен под оптужбом да је починио ратни злочин. Овај бивши банкар, за кога ни комшије Албанци ни Срби немају ниједну лошу реч да кажу, у међувремену је пуштен и одређен му је у кућни притвор јер је дијабетичар, а по речима његовог сина Новице Зајића, једино што за сада зна о оцу jeсте да је добро и да испред његове куће стоје два полицајца.
„Успео сам само на кратко да га чујем синоћ када је доведен кући. Aли и кад каже да није уплашен, по његовом гласу осећам да је у страху. У Клини има око 30 српских породица које су повратници и овај догађај свакако да и код њих изазива зебњу, јер ако је овако нешто могло да се деси моме оцу, који ама баш никакве везе није имао ни са чим током рата, онда може да се деси свима“, каже Новица за Спутњик.
По његовим речима, ни сам не зна због чега је његов отац ухапшен, нико им ништа није рекао нити их обавестио. Он подсећа да је само неколико дана раније кућа његовог оца била опљачкана, а индикативно је то, додаје он, да се овакве ствари Србима на Космету дешавају уочи сваких преговора у Бриселу на високом нивоу.
„Имам утисак да неко жели да нас застраши. Мој отац је међу последњима напустио кућу јер је до задњег тренутка веровао да то неће морати да уради. Не знам шта да вам кажем још. Надам се да ћу моћи да га видим ускоро, како су ми рекли, комшије су му донеле храну и збринут је лековима, и то је све што за сада знам. Он је човек од 69 година. Не знам шта ће се даље дешавати“, каже наш саговорник.
И док Србе хапсе без озбиљних доказа, углавном по пријави комшија Албанаца који су их „откуцали“ да су током рата „починили ратне злочине“, иза свега се често крије само намера Албанаца да се дочепају српских имања. Истовремено, Албанце, за које постоје међународно-правни докази да су починили злочине, пуштају на слободу.
Такав је епилог случаја „жута кућа“ у коме је суд Еулекса у Приштини одустао од гоњења седам од осам осумњичених за трговину људским органима, тачније, српским. Иначе, на основу извештаја који је Дик Марти извео са својим истражитељима, а где је доказано да су Албанци трговали органима Срба и других неалбанаца током рата, основан је и Специјални суд за ратне злочине које су починили припадници ОВК.
Група која се скоро пуну деценију сумњичила за ове злочине ослобођена је још крајем прошле године, чиме је њихов злочин заувек изузет из правосудног гоњења. Не треба занемарити ни чињеницу да је велико етничко чишћење Срба са Косова и Метохије било 2004. године, дакле, само годину дана касније пошто су први Срби повратници почели да се враћају на Косово и Метохију. Последњих година, све је више Срба који се враћају на Косово и Метохију, као и оних који потражују право на своја имања.
Албанцима који су узурпирали српска имања, то наравно, смета. С друге стране, и чињеница да се Срби враћају у градове, а не само у села, озбиљно угрожава опстанак „чисте“ етничке средине, како се могло прочитати у једној од пријава коју је својевремено Албанац доставио својој општини, јер му се Србин комшија вратио у сопствени стан, до њега.
Дакле, како читати албанске поступке према Србима повратницима и Албанцима злочинцима?
Дејан Мировић, професор међународног права на Универзитету у Косовској Митровици подсећа да је Косово протекторат НАТО-а, или Запада, што значи да је Приштина инструмент те политике, а она очито сматра да су једини кривци Срби, што значи да је према њима дозвољен сваки насилан акт, јер су злочинци. А да су невине жртве —Албанци.
„Зато имамо овако морбидне ситуације, да се неко после 20 и нешто година од избеглиштва проглашава за ратног злочинца на основу виртуалних оптужби, а неки се, за које је Дик Марти доказао да су најстрашнији злочинци, доживљавају као уважени чланови међународне заједнице. Дакле, то је све у домену поделе улога: Срби су увек кривци, а Албанци жртве за Запад“, објашњава Мировић.
Он каже да ово што се дешава Србима, а посебно повратницима на Косову и Метохији, можемо сматрати наставком етничког чишћења, које, како каже, траје још од деведесетих.
„Имамо ерупцију насиља из 2004. године, а ово су појединачни случајеви који показују образац њиховог понашања. Значи, њима је само етнички чисто Косово — без Срба прихватљиво“, наглашава наш саговорник.
Са Косова је у највећем прогону Срба 2004. године протерано 4.012 Срба, етнички је очишћено шест градова и девет села, а порушено, запаљено или тешко оштећено 935 српских кућа, као и 35 православних цркава и манастира. Никада нико није одговарао. У просеку се на Косову, по неким подацима, деси барем један етнички мотивисан напад на Србе током једне недеље.
