Поред тога што политички стручњаци сматрају да је мало вероватно да би Европа по узору на Лондон могла да протера руске дипломате због тровања бившег обавештајца Сергеја Скрипаља и његове ћерке Јулије, са аспекта дипломатске праксе такав захтев Уједињеног Краљевства је прилично лицемеран, поготово ако се у обзир узме чињеница да је Велика Британија на путу изласка из ЕУ.
Некадашњи дипломата Зоран Миливојевић каже да европски лидери немају интерес да улазе у конфликт Велике Британије и Русије, што су показале и бројне честитке које су из Европе стигле руском председнику Владимиру Путину након победе на председничким изборима, а ту пре свега мисли на немачку канцеларку Ангелу Меркел и председника Француске Емануела Макрона.
То су врло јасни сигнали, наводи он, да Европа сматра да је потребно тражити начин да се одржавају контакти и превазићи потешкоће у вези са санкцијама које су уведене Русији.
„Русија је европска држава и судбина Европе и њен развој у правцу мира, сарадње и безбедности директно су везани за Русију и сарадњу са Москвом“, истиче бивши српски дипломата.
Та сарадња је, указује Миливојевић, посебно значајна и у светлу недавне одлуке америчког председника Доналда Трампа да са Европом уђе у посебан спор у вези са царинама и квотама на увоз челика и алуминијума, што Европи ставља до знања да може да рачуна искључиво на саму себе.
Не треба занемарити да је антируска кампања Велике Британије у последњих неколико месеци узела маха, почевши од оптужби да се Москва мешала у „брегзит“, до тврдњи да је руска власт спроводила хакерске нападе путем вируса „нотпетја“, да би све кулминирало случајем тровања Скрипаља, а све уочи председничких избора и Светског првенства у фудбалу у Русији.
„Британија води неки сопствени рат са Русијом и то траје неких 250 година. Још у време распада Османлијског царства Британија је била укључена у источно питање против Русије. Сада имамо исту ситуацију — Британија излази из ЕУ, пројектује сопствену политику и наступа у име сопствених интереса повезаних са односима са Москвом и сада у то хоће да укључи неке друге земље“, наводи Миливојевић.
Павел Кандељ са Европског института Руске академије наука је чак и експлицитнији у својој оцени, сматрајући да је план Лондона једноставно неинтелигентан.
„Није у потпуности јасан смисао таквих покушаја, али оно што јесте јасно је да ЕУ неће слепо послушати Лондон, иако ће можда бити пар изузетака попут Пољске или неких других земаља које имају лични интерес да се додворе Британији“, оцењује.
Кандељ тврди и да ће Брисел сачекати да стигну резултати експертизе узорака нервног агенса којим је Скрипаљ отрован, пре него што заузме било какав став по том питању.
Из дипломатског угла гледано, професор Дипломатске академије при Министарству спољних послова Русије Лав Клепацки каже да је овај потез Лондона у најмању руку лицемеран, јер је Велика Британија изгласала „брегзит“, а сада уцењује остале земље-чланице Уније да заузму политички став у њену корист.
„Понашање Британаца се не уклапа у неку уобичајену дипломатску праксу или логику. Ово је апсурдна ситуација и нема другачијег имена за то, а може се слободно рећи и дрскост. То што се осталим чланицама ЕУ намећу такви захтеви само говори о томе да Британци немају довољно аргумената за своје тврдње да је Москва крива за све“, истиче Клепацки.
Апсурд, када је реч о дипломатији, огледа се и у томе што су амбасадори Велике Британије и САД одбили да учествују на састанку у Министарству спољних послова Русије, где се очекује да руска страна одговори на оптужбе за коришћење хемијског оружја у британском Солсберију, иако је Лондон од самог почетка управо то захтевао од Москве. За тај састанак је акредитовано више од 140 представника страних дипломатских мисија.
И Миливојевић сматра да је крајње необично то да Лондон сада тражи од својих савезника и пријатеља да следе његову политику, поготово ако та политика није усаглашена са њима или није део неке веће слике. Британија, објашњава он, наступа са позиције сопствених интереса, а не у складу са неком заједничком спољном политиком ЕУ, независно од већ постојећих санкција.
Поводом ове најаве огласио се и Кремљ, а портпарол руског председника Дмитриј Песков рекао је да је одвратна и увредљива изјава британског министра спољних послова Бориса Џонсона да Русија користи Светско првенство у фудбалу као пи-ар потез у стилу Хитлера и Олимпијских игара 1936. године, те је подсетио да је Скрипаљ био заправо британски шпијун и да се нашао у Великој Британији као резултат размене, те да није представљао претњу и да није имао никакву вредност за Русију.
