Прва НАТО бомба у оквиру кампање Алијансе бачена је управо на Црну Гору 24. марта, тачно у 20 часова и 6 минута по локалном времену. Међутим, на 19. годишњицу догађаја који многи оцјењују као преседан и суштинску прекретницу у свјетској политици, званична Подгорица као да покушава да наметне атмосферу забране и потпуне негације ове теме.
Тако се у бројним режимским медијима и онима који су под снажним утицајем НАТО-а у Црној Гори, не може пронаћи готово ни слово о бомбардовању Црне Горе и СР Југославије. Истовремено, у јавном дискурсу већ годинама је готово забрањена сама ријеч „агресија“, а уместо тога се користи термин „интервенција“, што је у складу са тезом Алијансе да је бомбардовање било мотивисано хуманитарним разлозима.
Да је у Црној Гори већ годинама опасно одавати почаст жртвама НАТО агресије снажно потврђује и примјер Гимназије „Петар Први Петровић Његош“ у Даниловграду, па се режимски медији већ питају да ли ће ученици ове школе који су јуче организовали перформанс под називом „Генерација 1999 — у инат!“ бити кажњени због обиљежавања агресије на СР Југославију.
Подсјетимо, такође, да је прије само двије године тадашња директорица даниловградске Гимназије Славица Павићевић била моментално послата у пензију одлуком Владе и Министарства просвјете Црне Горе јер је одбила да казни ђаке због обиљежавања годишњице бомбардовања.
О степену репресије вјероватно ипак најбоље говори детаљ да је ове године Оперативни дежурни тим Генералштаба Војске Црне Горе забранио Удружењу бораца да положи вијенце на споменике у војним касарнама у Подгорици и Даниловграду под изговором да „у касарнама Војске Црне Горе није дозвољено одржавање догађаја који могу имати било какве дневно политичке конотације“.
Коментаришући забрану војног врха Црне Горе да се положе вијенци палим жртвама у Даниловграду и Подгорици, у оквиру обиљежавања годишњице НАТО агресије на Црну Гору, аналитичар Бошко Вукићевић за Спутњик каже да то „није нешто неочекивано, јер се догађа већ другу годину заредом“.
„Општепознато је да је монтенегринска клептократија измијенила суштину и историјску мисију славне црногорске војске, која је некада служила народу, ослобађала земљу и била симбол храбрости и слободе и у међународним оквирима. Након дугогодишњих режимских политика, она је данас тек пуки инструмент у рукама западних центара моћи који служи искључиво њиховим интересима, између осталих и у ширењу антируске хистерије“, каже Вукићевић.
Међутим, како додаје наш саговорник, случај забране одавања почасти палим војницима и полагања вијенаца не односи се само на измијењену бит некада славне црногорске војске, већ он дотиче и универзално питање војног кодекса части.
„Тим принципом који важи за све војске свијета уређују се општа морална начела војне професије и он укључује фундаменталне вриједности као што су човјечност, храброст, оданост, пожртвованост, достојанство, солидарност. Забраном полагања вијенаца војни врх Црне Горе погазио је кодекс части, тј. негирао одавање почасти, солидарност, достојанство некадашњим саборцима, колегама, браћи по оружју. Тиме је министар одбране Бошковић, или неко други чија је он марионета, свјесно или несвјесно одузео статус војске ентитету за који је задужен. Дакле, то више није војска, већ нешто друго“, сматра Вукићевић.
Са друге стране, гимназијалци даниловградске Гимназије „Петар Први Петровић Његош“, према Вукићевићевом виђењу, „освјетлали су образ истинске и слободарске Црне Горе“, тиме што су још једном организовали перформанс у знак сјећања на жртве НАТО бомбардовања.
„Тиме је наша младост не само дала лекцију старијима, чија су несхватљива пасивност и ћутање један од узрока за тмурну реалност у којој се наша земља данас налази, већ је и испоштовала вољу и тековине можда највећег међу нама, чије име носи њихова школа. Они су нада да ће се у некој скорој будућности Црна Гора вратити себи, као и да ће опет имати слободарску и народну војску“, каже Вукићевић.
Он се осврнуо и на лицитирања јавности о могућим казнама за даниловградске гимназијалце, уз поруку да би са њима у том случају требало да се солидаришу гимназијалци и студенти и из осталих градова у Црној Гори.
„Министарство просвјете је годинама не само толерисало, већ и подстрекивало промоцију НАТО-а у школама широм Црне Горе, уводило једну агресивну војну организацију у свијет дјечије невиности, док данас жели да казни универзално признату слободу изражавања даниловградских ученика. На тај начин режим би само додатно разоткрио своје тоталитарно лице. У случају кажњавања даниловградских ученика, у знак солидарности гимназијалци из школа свих градова у Црној Гори, као и студенти, требало би да понове исти њихов перформанс. Таква врста грађанске непослушности убрзала би време демократизације наших простора“, закључује Вукићевић.
