Људи који су пре четири године стајали на Мајдану са сновима о европској будућности, нису могли ни сањати да ће Украјина четири године касније личити на најмрачније деведесете. Из дана у дан улицама престонице марширају демонстранти, постављају се шатори испред Владе, тражи се смена власти. Јако је тешко схватити коју струју или струје они представљају у датом тренутку.
Колико је експлозивна ситуација у Кијеву показује случај народног хероја Надежде Савченко, која је ушла у Врховну раду носећи у торби „две гранате“ (како се касније показало, радило се о лажној претњи). Парадоксално — али посланици су се потом жалили да је најнебезбедније место у земљи скупштина, која доноси законе за регулисање реда у земљи!
Скандал у вези са Надеждом Савченко је последњи чин трагикомичног трилера који траје већ три године. До јуче хероина о којој је брујала цела Европа, па и шире, симбол борбе против „руске агресије“, жена која је гладовала у руском затвору, у који је доспела због убиства руских новинара у Донбасу, данас је проглашена терористом у својој домовини. Некада је Врховна рада била облепљена њеним фотографијама, а данас јој одузимају мандат и оптужују да је припремала терористички напад на председнички кварт у Кијеву.
Оптужбе на рачун Надежде Савченко су такође трагикомичне. Када јој државни тужилац Јуриј Луценко чита оптужницу на седници саветодавног комитета Врховне раде, она му поставља питање: „Господине Лиценко, зар то нису тачке закона за које би требало ви да одговарате за 2014. годину? Зар ви нисте позивали на смену власти? Ви сте тим путем дошли на власт!“.
Бивши народни посланик Врховне Раде Спиридон Калинкаров сумња у истинитост доказа против Савченкове, мада није сигуран да је „у Надеждиној глави све како треба“. Он је сигуран да иза ове представе стоји нешто треће.
„Знате како се каже: док народ гледа шоу са Савченковом у главној улози, власт Украјинцима узима новац из џепова. Не обраћамо пажњу, а баш је у овом тренутку тихо подносила извештај гувернерка Народне банке Гонтарјова, која се током целе године није појављивала и која је била оптужена за махинације вредне милијарде гривни. Савченкова је засенила ову причу“, сматра Калинкаров.
И Европа има разлога да се чуди, јер је Савченкова била и њихова љубимица.
„Замислите шта сада мисли, на пример, госпођа Меркел, која се радовала ослобађању Савченкове, а сада, ако можемо веровати Луценковој верзији, схвата да се ради о терористи. И Европски парламент и лично Меркелова тражили су од Путина да пусти Нађу. Лобирали су, дакле, за терористу“, објашњава украјински политичар.
Ничији човек у потрази за земљом
У Украјини постоји још један необичан случај за рубрику „веровали или не“: Михаил Сакашвили, некадашњи председник Грузије, који је увео Тбилиси у рат са Москвом и из њега изашао без значајног дела територије, а којег се његова матична држава одрекла, прихваћен је 2015. године у Кијеву као реформатор. Добио је на управу проруску Одеску област. Како је од великог пријатеља украјинског председника Петра Порошенка еволуирао у његовог опонента, тешко је рећи. У сваком случају, две године након те велике љубави, Сакашвили се одметнуо од власти која га је пригрлила, дала му држављанство. Тај човек данас изводи народ на улице и тражи смену власти. Ствара се прави циркус на улицама, полиција га хапси, народ га ослобађа, он напушта земљу, па се опет враћа и све тако унедоглед. Украјина је вероватно једина земља где странац прети регуларно изабраном председнику сменом власти.
Полиција изгледа потпуно немоћно, војска се већ распала 2014. године, држава се једино може ослонити на Националну гарду која је формирана након Мајдана од различитих друштвених елемената. Изгледа као да мало боље организована група без проблема може да преузме власт у земљи.
Подсетимо, наредне године су председнички избори у Украјини, који су увек прича за себе. Већ се говори о великом повратку Јулије Тимошенко. Управо је ова власт захваљујући њој, односно њеном лежању у затвору, извела народ на улицу 2013. године и победила. С обзиром на наводну блискост са Надеждом Савченко, Тимошенкова би овог пута могла да има „своју“ затвореницу уз помоћ које би окупила критичну масу и преузела власт у земљи. Овај сценарио је већ опробан и показао се успешним. Све је могуће. Украјина је ипак земља чуда.
