У америчким, британским и аустралијским листовима објављени су текстови са практично истоветном поруком. Укратко, делује да се „путинејџери“ нису баш допали иностраним новинарима. Индикативно је што су „Волстрит џурнал“, „Аустралијан“ и „Дејли телеграф“ ове текстове објавили готово истовремено, наводи Данилов.
Раније су се у највећем броју случајева западни медији трудили да се придржавају класичног принципа америчке пропаганде из епохе Хладног рата, која се базирала на идеји да би увек требало одвојити народ од власти. Штавише, треба по могућству владајућој елити супротставити грађане и охрабрити их у борби против тираније и тврде совјетске, а потом и руске власти. Сада се прешло на „примитивне форме пропаганде“, па се Руси генерално демонизују, без обзира на руководеће државне структуре, са једне, и грађанства, са друге стране.
Осим тога, Запад је остао у чуду када су схватили да ни „омладина више није као што је некад била“. Наиме, „Волстрит џурнал“ преноси писања руске агенције „Левада центра“ да је популарност Владимира Путина заправо највећа међу „интернет генерацијом“, односно омладином између 18 и 24 године старости. Новоизабраног председника подржава чак 86 одсто младих људи, и то руши све досадашње америчке шаблоне о томе како би требало да размишља и резонује ова група руског друштва. Амерички новинари су чак обавили серије интервјуа са младим Русима и схватили да они цене друге вредности у односу на генерације својих родитеља. Такође, млади Руси не верују у револуције и насилне смене власти, већ у еволуционе промене ка бољем.
„Путинова популарност је неоспорна, посебно међу младим људима“, констатује водећи аустралијски лист „Аустралијан“.
„Руска ’генерација Путина‘ приврженија је Кремљу него њихови родитељи“, ламентира британски „Дејли телеграф“.
Врло је могуће да поводом њихових „слатких“ успеха током Хладног рата, Запад сада очекује да се руска омладина стиди и каје за све и свашта, за велике и мале, реалне и умишљене грехове. На пример, за победу у Другом светском рату, за тровање Скрипаља, за допинг програм Родченка и за Путиново понашање, за „Гаспром“ и „хиљадугодишње империјалне амбиције Русије“, за све историјске увреде прибалтичких митомана итд. Зато руско друштво обавезно мора објаснити својим младим суграђанима да је заправо са Русима све у реду и да у стварности немају ниједан разлог да се било чега стиде, као и да Руси никоме ништа не дугују.
Судећи по томе како младе генерације осликавају западни медији, будућа Русија је у поузданим рукама, у рукама радних, патриотских оријентисаних, рационалних и чак генијалних младих људи.
Нажалост, наши геополитички опоненти нису спремни да оставе Русију на миру. А то значи да управо ове младе нараштаје очекује осмишљавање начина, метода и технологија, неопходних да заштите себе, своје ближње, своје градове и села, своју земљу у целини. Од њих се очекује да побеђују у условима жестоке глобалне економске, научне и војне конкуренције. Они ће морати да осмисле ново оружје, нове идеологије и финансијске инструменте. Млади нараштаји у Русији ће имати веома тешку, али и невероватно интересантну колективну биографију. У руску омладину можемо веровати, они ће све одлично урадити.
