Он је то казао за „Вечерње новости“, а поводом најаве приштинских власти да су им главни предстојећи циљеви улазак у Интерпол и Унеско.
„Поучени искуством прошлогодишњег брзоплетог покушаја кандидатуре, са жељом да компензују фијаско у Интерполу, у Приштини много раније, већ сада, крећу у кампању. У овом тренутку, изгледи по њих нису добри. Али тешко је проценити да ли ће се предстојећи тренд наставити и каква ће ситуација бити у Унеску крајем 2019, када ће се о томе одлучивати“, рекао је Танасковић.
Према његовим речима, после најава из Приштине, нема потребе да Србија у међународној заједници мења наступ, чији интензитет од 2015. године није опадао.
„Радимо веома систематски, плански и упорно. Ослушкујемо и пратимо шта предузима друга страна и настојимо да томе адекватно парирамо, када је могуће и унапред“, рекао је Танасковић.
Како је рекао, у свему томе Србији су велики савезници Русија, Кина и пет чланица ЕУ, мада, како је рекао, подршка стиже из свих делова света — из земаља Латинске Америке, појединих исламских и арапских земаља, азијских и афричких држава.
Танасковић је навео да у Унеску постоје два паралелна процеса — побољшање међународног положаја Србије и повећање резервисаности о уверљивости аргумената такозване државе Косово.
Због тога сада Приштина, истиче Танасковић, покушава да поправи позицију и разматрањем закона о културном наслеђу и верским слободама.
Закон о културном наслеђу не може да буде усвојен због одредбе да су сви културни споменици на територији Косова власништво Косова, што, како Танасковић објашњава, није могуће јер се ради о имовинском односу у коме Српска православна црква има све тапије.
Амбасадор Србије при Унеску каже да је у тој борби сваки детаљ важан, попут недавног чланка британског „Индипендента“ у коме се туристи позивају да посете на Косову знаменитости које би могле заувек да нестану.
А манастири поменути у тексту су угрожени од Албанаца, каже Танасковић и додаје да би Албанци највише и волели да тих споменика нема јер би значило да нема трагова српског присуства.
„А када их већ има, хтели би да их валоризују и прикажу као своје илирско, албанско, предсрпско културно наслеђе, да ’расрбе‘ српску баштину и уклопе је у византијску и балканску, па да им то буде главни темељ синтетичког и непостојећег културног идентитета државе коју желе да створе“, закључио је Танасковић.
Танјуг
