Према речима Владимира Станковића, дугогодишњег дописника из Барселоне, након сукоба који су у недељу избили у каталонској престоници између демонстраната незадовољних због Пуџдемоновог хапшења и полиције, ситуација у Барселони и осталим већим каталонским градовима је мирна.
„Нема ни трага од оних нереда у којима је ухапшено шесторо, а повређено деведесет троје људи, али има много нагађања и неизвесности у погледу тога шта ће се даље дешавати. Прати се како ситуација око самог Пуџдемона тако и око његових присталица у Каталонији које збијају редове и покушавају да се мобилишу. Покреће се и иницијатива да се у парламенту ипак гласа о Пуџдемону као кандидату за премијера и да се он, по сваку цену, изгура на то место, без обзира на то што би то било у супротности са законом који налаже да кандидат треба да буде присутан и да изложи свој програм. Уставни суд Шпаније рекао је да ће таква одлука, уколико буде донета, бити проглашена неважећом, али тај националистички сепаратистички блок изгледа инсистира на томе и игра на ту карту даљег заоштравања односа са Мадридом“, објашњава Станковић.
Како каже, у ту сврху су четири посланика Кандидатуре народног јединства, радикалне ултралеве групације која се залаже за максимално заоштравање односа са Мадридом, понудили да Пуџдемону дају своје гласове. Станковић подсећа да исти ти посланици пре неколико дана своје гласове нису дали Ђордију Турулу, због чега он није изабран за премијера.
„Сада КУП нуди своја четири гласа за Пуџдемона и видећемо како ће се ситуација у том правцу развијати. У међувремену, лидер партије ’Грађани‘ тражи оставку председника каталонског парламента Рођера Торента, што говори да се ситуација додатно компликује. У ишчекивању одлуке немачких власти о изручењу Пуџдемона много је нагађања и гласина на тему шта би Немци могли да одлуче. Стижу и неки наговештаји од стране неких посланика у Бундестагу да деликт ’побуна‘, због кога се он тражи у Шпанији, не постоји у немачком кривичном закону и да он по том основу не може бити изручен, али то су појединачна мишљења која не одражавају званични став немачких правосудних органа“, напомиње Станковић.
Он додаје да засад нема јасне перспективе у ком правцу би ситуација даље могла да се развија.
„Евидентно је да је тај сепаратистичких блок буквално обезглављен јер су најважнији лидери или у затвору или у бекству. Са друге стране, Мадрид показује чврсту у руку и да нема намеру да попусти, али све ставља у руке правних и судских институција како би се избегле било какве оптужбе да је то неко политичко мешање у рад судских органа. У сваком случају, треба сачекати наредне дане да видимо да ли ће бити неког друштвених одговора од стране сепаратистичког блока који губи снагу, иако покушава да се мобилише и да ли ће успети да превазиђе неке међусобне неспоразуме и трзавице у циљу остварења тог заједничког циља, а то је независна република Каталонија“, каже Станковић.
На питање какав би став према хапшењу Пуџдемона могле заузети земље ЕУ, Лазар Хајфец, професор Факултета међународних односа Санктпетербуршког државног универзитета, каже да не верује да су чланице Уније спремне на било какву конфронтацију са Мадридом због Пуџдемона.
Он је заиста прекршио постојеће законе Шпаније, а још је важније то што у низу држава ЕУ постоје идентични унутрашњи закони који дефинишу сепаратизам. Постоје државе где је питање статуса неких региона готово усијано, као на пример Корзика у Француској, Шкотска у Великој Британији, а и у Италији и на југу и на северу приличан број сепаратистичких покрета. Охрабривати сепаратизам у Европи је јако опасно, јер би онда сви рекли — ако може код њих, зашто не може код нас?
Како каже, све ово што се сада дешава у Каталонији представља нови замајац напетости. Ипак, оцењује Хајфец, могло се претпоставити да ће до овога доћи, а његов утисак је да је ова ситуација, као и цело каталонско питање, зашла у ћорсокак.
Политиколог Андреј Суздаљцев са московске Високе школе економије каже да је упитно да ли је у Каталонији у питању сепаратизам или борба нације за самоопредељење.
„Међутим, лидери покрета за самосталност су направили све грешке које су могли да направе. Наравно да на челу покрета који се бори за самосталност мора да стоји харизматичан човек, а то у овом случају не видимо. Требало је на време све кораке да осмисле, а овако су само завели свој народ и разочарали га. Народ сад тражи некакав излаз из ове непријатне ситуације и после свега се осећа као туђинац на шпанској земљи. У оваквим ситуацијама може да помогне само широки, глобални, отворени дијалог. Али, шпанске власти не воде дијалог, што, наравно, слаби снагу Каталонаца, који су познати по својој непокорности. Невероватно је колико обе стране праве кораке који их само удаљавају од некаквог конструктивног решења“, закључује Суздаљцев за Спутњик.
