После вишедневних спекулација кинеска влада потврдила је да је севернокорејски лидер Ким Џонг Ун посетио Кину, на позив председника Си Ђинпинга. То је била његова прва посета иностранству откад је преузео функцију пре седам година.
Према речима Борислава Коркоделовића, спољнополитичког коментатора и одличног познаваоца прилика у Кини, ова посета је изузетно значајна, јер је довела до приближавања двеју земаља чији односи у овом тренутку нису идеални.
Наш саговорник подсећа да се Кина оштро противила нуклеарним и ракетним пробама Пјонгјанга и подржала санкције УН према Северној Кореји.
„Упркос свим сумњама у погледу одржавања чврстих веза између Пекинга и Пјонгјанга, сада се показало да ће та историја добрих и срдачних односа, иако не и идеалних, наставити и убудуће. Овом посетом је потврђено да су везе између Кине и Северне Кореје јаке и да одолевају и времену и искушењима. Сусрет кинеског и севернокорејског лидера разјаснио је и ојачао њихове позиције и у светлу актуелних односа двеју земаља са Сједињеним Америчким Државама и предстојећег сусрета Ким Џонг Уна са председником Трампом“, каже Коркоделовић.
Према његовим речима, кинески и севернокорејски лидер имали су добар разлог да се сретну баш у овом тренутку и подсећа да је у току својеврсни трговински рат између Кине и САД, који је започео председник Трамп.
„Сигурно је да је председник Си Ђинпинг желео да покаже да је Кина земља која има веома добре односе са Северном Корејом, која представља значајан проблем за спољну политику Сједињених Америчких Држава, како политички тако и безбедносни. Са друге стране, Ким Џонг Уну је било потребно да уочи својих самита са јужнокорејским лидером и председником Трампом покаже да су његови односи са Пекингом веома добри и чврсти, те да он и кинески лидер имају неке заједничке погледе када је реч о решавању целокупне ситуације на Корејском полуострву“, указује Коркоделовић.
И Константин Асмолов, научни сарадник Института за далекоисточне студије Руске академије наука, сматра да би овај сусрет требало посматрати у светлу заоштравања кинеско-америчких односа.
„Ако се сетимо да је после одређених догађаја јавност почела да мисли да се Кина у потпуности подредила вољи Вашингтона и почела да врши притисак на Северну Кореју, сада видимо да то није тако. Делимично, Пекинг јесте реаговао у складу са очекивањима САД, али то је била тактичка, а не стратешка одлука. Могуће је да ћемо сада бити сведоци општег отопљавања кинеско-севернокорејских односа“, верује Асмолов.
Јевгениј Ким, виши научни сарадник Центра корејских студија са Института Далеког истока Руске академије наука такође сматра да су лидери Кине и Северне Кореје решили многе моменте који су их бринули и били камен спотицања.
„Они су један другом објаснили како виде развој односа убудуће. Са друге стране, ако Американци заиста желе темељено да се баве Корејом, морали би све много озбиљније да раде. У Стејт департменту, на пример, нема заменика секретара за регион Далеког истока, нема представника на шестостраним преговорима у вези са проблемом Северне Кореје и уопште демилитаризацијом Корејског полуострва. Такође, Америка нема амбасадора у Јужној Кореји, што значи да Трамп нема особу која би могла објективно да објасни шта се тамо дешава на терену“, примећује Ким.
Према оцени Борислава Коркоделовића, различито гледање на денуклеаризацију Северне Кореје је оно што ће вероватно бити огроман проблем у преговорима између Пјонгјанга и Вашингтона.
„Тумачење тог појма у Северној Кореји подразумева да читаво Корејско полуострво буде денуклеаризовано, односно да ако се Пјонгјанг одриче свог нуклеарног оружја, онда никакво нуклеарно оружје, а по могућности ни трупе Сједињених Америчких Држава, не треба више да буду на полуострву. Тај став дели и Кина, али је велико питање колико је то прихватљиво за Сједињене Америчке Државе“, указује Коркоделовић.
Како каже, оно што се догађа ових дана на релацији Лондон—Брисел—Берлин према Москви, серија протеривања руских дипломата из САД и низа земаља Европске уније, говори да је човечанство у једном веома деликатном тренутку, па сви настоје да окупе што је могуће више својих савезника.
„Једно од таквих окупљања било је од недеље до среде у Пекингу. Види се да Си Ђинпинг и Ким Џонг Ун увелико стоје један поред другог у свим овим догађајима који следе на међународној сцени. По мом мишљењу, чека нас даље заоштравање међународних односа и тек ће се видети да ли је у питању нови хладни рат или нешто мање од тога“, закључује Коркоделовић за Спутњик.
