Да ствар буде занимљивија, према новом истраживању објављеном у часопису „Научни извештаји“, новооткривени орган истовремено је и важан за функционисање тела и највећи је у људском телу.
Велик, а невидљив
Како је могуће да га научници нису раније видели, ако је већи чак и од коже?
Нови орган састављен је од мреже сићушних канала испуњених течношћу, а на енглеском је назван интерстицијум.
Интерстицијум је иначе у медицинским круговима уобичајени назив за простор међу станицама у којем се налазе гелови, односно течности у колоидном стању. Кроз тај простор креће се мноштво излучевина из станица — од хормона до трансмитера — према другим станицама.
Случајно откриће
Трочлани тим до открића је дошао случајно, током рутинских ендоскопија — поступака у којима се у пробавни тракт уводи малена камера. Нова технологија научницима омогућује да се током таквих претрага посматра функционисање живих ткива под микроскопом.
Научници су очекивали да ће видети како је жучовод, који су посматрали, окружен чврстом, густом сенком. Међутим, открили су неке чудне нејасне узорке. Са својим открићем обратили су се Нејлу Дејсу, патологу с њујоршког Универзитета „Школа медицине“.
Он је истим ендомикроскопским уређајем истражио властити нос у поткожном ткиву и открио исту структуру.
Даља студија других органа показала је да се необичан узорак састоји од каналића који свуда у телу проводе течности. Из тога произлази да би сва ткива у телу могла бити испуњена мрежом оваквих каналића који би у бити сви заједно могли стварати један орган.
На темељу те претпоставке тим је израчунао да би интерстицијум могао да садржи петину укупне количине течности у људском телу.
Научници вероватно нису раније видели овај орган, зато што се приликом уобичајеног узимања узорака течност из каналића исцеди, а мрежа се уруши. На тај начин мрежа постаје налик на чврсту ћелијску мембрану заштитног ткива, уместо на заштитни јастук испуњен течношћу.
„Мислимо да орган делује као амортизер удараца“, рекао је Тхиесе.
Преносник тумора
Међутим, научници нагађају да би се мрежама интерстицијума такође могли преносити тумори. Наиме, анализа узорака узетих од људи с инвазивним туморима показала је да су станице рака, које су се прошириле с изворног ткива у којем су настале, могле наћи пут до каналића, што их је пак могло одвести право до лимфног састава.
„Када једном уђу унутра, то је као да су се нашле у воденом тобогану. Имамо нови прозор у механизам ширења тумора“, рекао је Тхиесе.
Индекс
