Том пресудом потврђена је првостепена пресуда Вишег суда у Београду којом су прошлог јуна сва петорица чланова групе ослобођена оптужби за шпијунажу, јер тужилаштво своје тврдње из оптужнице није поткрепило доказима.
Југослав Петрушић, Милорад Пелемиш, Слободан Орашанин, Бранко Влачо и Раде Петровић правоснажно су ослобођени оптужби да су током 1999. године у Београду током ратног стања ступили у француску обавештајну службу, наводи се на сајту Апелационог суда.
Према наводима недоказане оптужнице, Петрушић је као припадник те службе крајем марта 1999. године допутовао из иностранства да би деловао на територији СРЈ, док су се остали окривљени, знајући за ту чињеницу, почетком априла ставили под његову команду за новац, па су се њих петорица средином априла као добровољци укључили у састав једнице Војске Југославије.
Такође због наступања апсолутне застарелости кривичног гоњења, Апелациони суд је правоснажно одбио оптужбу према Пелемишу и Орашанину за извршење кривичног дела недозвољена производња, држање, ношење и промет оружја и експлозивних материја.
У образложењу Апелационог суда се наводи да је првостепени суд правилно утврдио да су оптужени били регрутовани у Војску Југославије и да су по одлуци надлежних органа Војске били упућени на територију Косова и Метохије.
„Није изведен ниједан доказ који би потврдио наводе оптужнице да су Пелемиш, Орашанин, Влачо и Петровић ступили у француску обавештајну службу за време ратног стања, као и да су се почетком априла 1999. године ставили под команду Петрушића (који је иначе био мајор ВЈ у време ратног стања) за новац“, наводи се у одлуци Апелационог суда.
Такође, нема доказа да су се као припадници француске обавештајне службе, заједно са Петрушићем, средином априла 1999. године као добровољци укључили у састав једница ВЈ, што доказују и искази припадника Службе војне и цивилне безбедности.
Суд подсећа да тужилац није спорио да је Петрушић имао држављанство Србије и Француске, као ни чињеницу да је знатно раније у односу на инкриминисани период ступио у француску обавештајну службу.
О томе, како наводи суд, „говоре велики број сведока и сам оптужени, као и да је он, као припадник те службе, упознао безбедносне службе СРЈ, како војне, тако и цивилне, са том чињеницом, још средином деведесетих година“.
Према оцени Апелационог суда, Петрушић није ступио у француску обавештајну службу за време ратног стања, што представља квалификаторну околност, нити је та служба страна за лице које је француски држављанин.
Део оптужнице којим се чланови „Групе паук“ терете и за убиство двојице Албанаца на КиМ 1999. године и изнуду је раније раздвојен од овог поступка, а суђење за та кривична дела Петрушићу, Влачу, Петровићу и Пелемишу биће настављено 6. јуна пред Вишим судом у Београду.
У време хапшења те групе 1999. тадашњи секретар за информисање Горан Матић саопштио је да су ухапшени чланови шпијунско-терористичке „Групе паук“, који су после низа почињених злочина, планирали и атентат на Слободана Милошевића.
Међутим, за то никада никада нису ни били оптужени, а случај је годинама мењао судске и тужилачке инстанце.
