Прети ли нови сукоб на Косову и Метохији? Ово питање виси у ваздуху од момента кад су маскирани и до зуба наоружани припадници такозваних специјалних снага Косова држали на нишану и терорисали Србе на северу Косова.
Ова ситуација није нимало наивна. Види се и из саопштења које је америчка Амбасада издала својим грађанима дан после инцидента. Обавештава их да се, ако се нађу у наредним даним на Косову, „притаје“, и да „екстремисти настављају да се фокусирају на туристичке локације, тржне центре, барове, верске објекте и друге „лаке мете“.
Американци нису навели одакле им овако прецизни подаци где би напади могли да се десе, а не зна се ни да ли су та своја сазнања поделили са нашим службама безбедности. А подсећамо да је након последњег саопштења Стејт дипартмента на безбедност у Косовској Митровици убијен Оливер Ивановић.
Ако овоме додамо и реакцију такозваног премијера Косова Рамуша Харадинаја коју је упутио Србији „да стрпљење Приштине није безгранично“, после најаве да ће Срби, ако то Приштина не уради, сами формирати ЗСО 20. априла, онда је јасно зашто је директор канцеларије за Косово и Метохију Марко Ђурић поручио да постаје „свима јасно да у Приштини на функцијама седе људи који не желе мир, већ спремају рат“.
Да ли се спремају?
Генерал Момир Стојановић, бивши директор Војно-безбедносне агенције, каже да су две ствари, кад је Косово у питању, нераздвојиве — да Харадинајеве речи не треба олако узимати и да се на Косову ништа не дешава ако нема зеленог светла из Америке. Додаје и да треба имати у виду односе између два главна играча на Косову — Тачија и Харадинаја.
„Харадинај је војник, а с обзиром да је он премијер Косова, стрепим да ће се руководити инстинктима који су опасни. Са позиције на којој се налази и те како може да угрози безбедносну ситуацију. Његове претње нису узалудне. Он што каже, то и уради, по цену да се наруши стабилност на целој територији Балкана“, уверен је генерал Стојановић.
Наш саговорник каже да у овој ситуацији треба имати у виду и да је Харадинај „играч“ Немачке, али да је питање да ли би он, у оваквој ситуацији, послушао било каква савет из Берлина. С друге стране, Хашим Тачи за кога генерал Стојановић каже да је исто екстремист али „хладније главе“ од Харадинаја, човек је Америке.
Управо због ове чињенице, он сматра да мора да се апелује преко међународне заједнице да се ратнохушкачке изјаве Харадинаја приведу мери дијалога.
„Он има неподељену подршку бивших припадника ОВК, што га чини много опаснијим по мир и стабилност. С друге стране, Америка зна да, ако Српска листа сама формира ЗСО, то неће проћи без интервенције органа такозване Републике Косово. Ако Српска листа заиста уради то што је најавила за 20. април, моја је процена да ће опет доћи до нове, али овога пута шире кризе“, процена је генерала Стојановића.
По његовим речима, став Америке не треба гледати само из угла дешавања на Косову, већ из позиције да се амерички и албански интереси на неки начин поклапају на Балкану. Глобално, наводи он, Америку занима цео регион од Македоније па надаље и у том контексту Албанци су њихов „тројански коњ“ на Балкану, јер користе њихову жељу за уједињењем.
Ако би дошло до неких инцидента, процена стручњака је да би се прво активирале ћелије ОВК, које на територији Косова већ имају сакривен добар део наоружања још из операција деведесетих. Складишта оружја су на тајним локацијама, са тачним списковима чланова појединачних јединица, тако да им је лако да у сваком тренутку поново дођу у посед.
Неке процене указују да у целом региону, где живи албанско становништво, под оружјем има око 160.000 наоружаних који су распоређени у четири дивизије: на Косову, у Македонији, на северу Грчке и Црне Горе. Уколико Запад процени да им је потребна криза у овом региону, они лако могу да се активирају.
С друге стране, Косовски безбедносни корпус, који Приштина претендује да преименује у Оружане снаге Косова, има озбиљно наоружање и људе опремљене за рад са најсавременијим оружјем. Притом, на могућем располагању могу им се наћи и базе Кфора у којима је КБС и сада стациониран. Највећи део наоружања стациониран је у касарни у Приштини и у касарни Шипоље, у јужном делу Косовске Митровице.
Према оперативном плану КБС, из ових касарни се покрива гранична линија севера Косова према Новом Пазару и Рашки. Припадници КБС стационирани су и у региону Качаника, одакле заједно са америчким војницима из базе „Бондстил“ контролишу административну, такозвану источну граничну линију Косова са Македонијом и централном Србијом, док део КБС из Призрена и Пећи, контролише „границу“ са Албанијом и Црном Гором.
КБС располаже са 4.000 активног особља и 2.500 људи у резервном саставу. Од лаког наоружања опремљени су израелским аутоматима „Узи“, који су неизоставно оружје у специјалним јединицама. КБС поседује више врста бацача граната, а у свом саставу има бацач граната АГ36, по неки „Hekler & Hok“. Имају и бацач М203, који се монтира на пушке.
