Србија је тражила савет од руског председника Владимира Путина поводом ситуације на Косову и Метохији и најновијих дешавања у Косовској Митровици после привођења шефа владине канцеларије Марка Ђурића.
С друге стране, америчка новинска агенција АП је прокоментарисала да би „укључивање Русије у сукоб Србије и Косова могло да искомпликује напоре под покровитељством ЕУ да се нађе мирно решење и изазвало застој за постизање проглашеног циља обе земље — чланства у ЕУ“.
Колико је Србији у овој ситуацији драгоцена помоћ Русије? И шта нам говоре наводи АП-а?
Циљ сламање, а не компромис
Укључивање Русије би, према према мишљењу политичког аналитичара Драгомира Анђелковића, за неког било побољшање, а за неког погоршање.
„Оно што агенција АП каже уистину донекле стоји из угла Запада који жели Србију да доведе до капитулације, а не да са њом постигне компромис. Овде се не ради о преговорима Београда и Приштине, већ о притиску ЕУ и Америке на Србију да удовољи хировима косовских Албанаца. Са западног становишта, циљ Бриселског процеса, показало се, није изналажење обострано прихватљивих решења већ сламање Србије“, сугерише Анђелковић за Спутњик.
Кренули смо од Бриселског споразума, који је у великој мери био прихватљив и сам по себи не представља проблем, подсећа Анђелковић, да би се у наредним годинама Србија налазила под страшним притисцима и да би се од ње једнострано извлачили уступци, па чак и неке допуне Бриселског споразума, за Србију јако негативне, као што је доношење одлуке из марта 2015. о укидању цивилне заштите, која је основ одбране Севера.
„Значи, они који желе да мрцваре Србију, да је уцењују и да полако од ње изнуђују уступке, у хаосу су и кад помисле да би Русија могла да се укључи у читав процес јер би руска подршка обуставила сламање Београда, како морално, тако и у погледу свестране подршке“, тврди Анђелковић.
Нико сигурно не може Србију ни да бомбардује, нити да је на други начин злоставља кад она иза себе има Русију и кад жели отворено да се обрати Русији, напомиње Анђелковић, а друга је ситуација кад се ствара илузија да Београд може да се ослони на западна обећања да ће добити макар минимум националних интереса ако буде кооперативан, а видели смо до чега то води.
„Ми смо услед кооперативности укидали неке своје институције, обраћајући се се Западу да нам да гаранције. Добили смо тако обећање од НАТО-а да ће спречити сваки покрет албанских паравојних формација на Север, али су те формације сад упале и ухапсиле високог функционера Србије, злостављале грађане и уносиле неспокојство“, констатује Анђелковић.
Кување жабе или…
Све у свему, укључивање Русије, окретање Србије од једностраног ослањања на лажну арбитражу Брисела, према Анђелковићевом резону, једина је шанса да држава заштити своје интересе, а исто тако, друга страна је свесна да то представља клин у процес лажних преговора, каквим су се показали бриселски, чија је сврха сламање Србије.
Питање је онда колико стоји теза АП-а, где кажу да би укључивање Русије изазвало застој у преговорима, ако много аналитичара увиђа да је ЕУ немоћна да преговоре ваљано изведе до краја?
„Могуће је да ЕУ има одређене механизме, а неће да утиче. Могуће је да је читав процес преговора тако постављен да буде нека врста замке за грађане Србије да полако прихватају капитулацију према питању Косова, да се све своди на кување жабе“, указује Анђелковић.
Постојао је читав низ сукцесивних притисака на Србију и сукцесивног извлачења уступака како би се изворни Бриселски споразум модификовао и како би се на терену ствари промениле на штету Србије, па зато Анђелковић сматра да је АП у праву кад каже да би овакав процес доживео застој, јер ово није процес преговора, већ се показало — процес капитулације.
„Уз помоћ Русије, Србија би тај процес могла да заустави и да га преокрене. У крајњој линији, Бриселски споразум се показао у много чему мртвим, па онда и Србија има основа да повуче уступке. Чак мислим да хитно то мора да уради кад су у питању неке важне полуге моћи као што је обнова цивилне заштите, која је представљала одбрану Срба на Северу јер су се Срби сами одбранили 2011, а ове 2018. то нису могли јер нису имали механизам“, наглашава Анђелковић.
Како ће се развијати ситуација и одвијати ствари зависи од храбрости Београда, ако Београд буде имао храбрости да имплементира оно што је одлучио — да повуче Српску листу, да формира ЗСО и да повуче неке делове који су се касније надоградили на Бриселски споразум, као што је укидање цивилне заштите, истиче Анђелковић и додаје да ће само у том случају Београд нешто моћи да уради.
„Једино ако крене тим путем, може да тражи подршку Русије, јер подршка Русије не може да замени деловање Београда. Она може само да дâ Београду додатну снагу и сигурност да нас нико неће злостављати“, закључује Анђелковић.