Њима су са једне стране постављана питања колико је „прљавог новца“ из Русије завршило у Британији, а са друге зашто Влада Велике Британије до сада ништа није урадила по том питању.
Током тих излагања констатовано је да највећи део новца који у Британију стигне из Русије одлази на куповину елитних непокретности, школовање деце корупционара, али и набавку различите луксузне робе. Наводно се ради о неколико десетина милијарди долара. Иако се Британија поноси владавином права, тешко је не приметити двоструке стандарде када је у питању прилив новца, који им по потреби (не)одговара.
Сличног је мишљења и Михаил Бељајев, водећи стручњак Института тржишта фондова и управе, који за Спутњик каже да је Велика Британија увек играла двоструку улогу у односу на руски бизнис:
„Са једне стране, то је за руске пословне људе било довољно привлачно место не само за бизнис, већ и место где је удобно живети и имати стан. Као друго, руски бизнис довољно често је користио Велику Британију као место одакле су покретали судске спорове.“
Бељајев додаје да Велика Британија генерално никада није била место где се заправо „одвијао“ руски бизнис, осим можда одређеног дела спољнотрговинских операција. Такође, додаје наш саговорник, ни руски финансијски сектор није у Великој Британији био исувише активан, осим ограниченог пословања, односно купопродаје акција.
„Морамо разумети да руски новац, када прелази границу, врло често није савршено чист. И јасно је да део руског новца који се налази у Британији потиче ’са оне стране закона‘“, истиче Бељајев.
Без обзира на тако изражену одлучност парламентараца, учесници расправе у оквиру Доњег дома били су заправо прилично скептични према решености Владе Велике Британије да се заиста и избори са „прљавим новцем“ који је потекао из Русије.
Према речима Тома Китинга, још једног учесника тих парламентарних слушања из Краљевског уједињеног института за студије одбране (РУСИ), каже да је британски новац деценијама у блиској вези са стотинама милијарди долара сумњивог порекла из бројних земаља. Китинг је такође јавно изнео да сумња у то да британске власти уопште имају намеру да уђу у траг пореклу тог новца.
„Овакав приступ Британије представља претерану реакцију Лондона на различите мање трагове да руски новац можда није у потпуности чист. То је хиперреакција, хиперодговор, на сумње, на много тога што није доказано. Овде пре видим диктат политике САД и притисак на Велику Британију. Руски односи са Великом Британијом никада нису били ’ружичасти‘, никада нису били идеални. Штавише, сада, у контексту свега што Лондон ради, руско-британски односи постају заиста више него проблематични“, закључује Бељајев.
Чињеница је да је Британија оберучке прихватала одбегле руске олигархе који су доносили огромне количине новца и постали главни купци енглеских замака и двораца. Тај новац им тада није сметао, а највероватније неће ни сада. Хајка се вероватно подигла на легалне руске инвестиције којих у Великој Британији нема много. С обзиром да је најављивана, може се рећи да су власници упозорени, а председник Путин је у више наврата позвао власнике „одбеглог капитала“ да новац врате у земљу. Неки су то и урадили, а они који нису вероватно ће се начи на удару британских санкција.
То да органи Уједињеног Краљевства планирају да започну ову истрагу јавност је сазнала 26. марта у јеку међународног конфликта који је започео британским оптужбама на рачун руских власти поводом тровања бившег руског обавештајца Сергеја Скрипаља и његове ћерке Јулије.
Директор Института актуелне економије Никита Исајев сматра да у овом конкретном случају постаје јасно да Велика Британија жели да уведе нова, односно да преформулише постојећа, али неписана правила.
Такође, није тајна да се у Британији готово традиционално јављају две тенденције, са једне стране то су отворене амбиције да се максимално олакша пословање и прилив иностраног новца, а са друге покушаји да се пресеку токови капитала сумњивог порекла.
„Одлука Велике Британије да замрзне рачуне и обустави трансакције руских физичких и правних лица не носи лични карактер. То се односи на све руске грађане, како на оне који су добили азил, тако и на оне који активно послују на територији Уједињеног Краљевства, па и на оне олигархе као што су Чичваркин, Бородин, делимично Ходорковски. Мислим да овакве мере увек уносе одређену панику у редове руских предузетника, пословних људи, јер је познато да је Лондон за њих био ’тиха лука‘ куда су увек могли да побегну и мирно сакрију свој новац ’на дно Темзе‘“, објашњава Исајев.
Интересантно је да је овим излагањима у оквиру Доњег дома Парламента Велике Британије присуствовао и сарадник Алексеја Наваљног Владимир Ашурков, који је иначе добио и политички азил у Великој Британији, на основу изјаве да су га у Русији наводно пратили.
