Север ми је потребан, каже Рамуш Харадинај, а формирања ЗСО нема док се север и Срби који тамо живе потпуно не интегришу у Косово. После дивљања наводних косовских специјалних јединице РОСУ на северу пре неки дан, хапшења државних званичника Србије и напада на ненаоружан народ, ово изгледа као доливање уље на ватру, а не гашење пожара. Питање је зашто!
Харадинај добро зна да на северу живи више од укупне половине Срба који су остали на Косову и Метохији. Исто тако, добро зна да је после локалних избора који су одржани по косовским законима, север интегрисан у систем Косова. Питање је следеће: Када Харадинај каже „интеграција севера“, да ли у ствари мисли — „дезинтеграцију највеће српске етничке заједнице“ на Косову и Метохији?
Александар Стојановић, политиколог из Косовске Митровице, за Спутњик коментарише да се ситуација на северу од убиства Оливера Ивановића може третирати као више него узбуркана. Шта се заиста крије иза Харадинајевих речи, тешко је проценити, каже наш саговорник. Да ли је у питању само провокација како би стекао неки политички поен! Но, слаже се да компактност Срба на северу у некој мери сигурно смета Приштини.
„Мислим да то смета онима који популистички делују и сматрају да решења између Срба и Албанаца треба да буду брза и ефикасна. То не смета оној групи албанског народа који здраво и нормално размишља. Смета политичарима који мисле да хоће брза решења“, оцењује он.
Подсећања ради, албанска страна већ неколико година инсистира да се са моста на Ибру, који раздваја северну и јужну Митровицу, уклоне контролни пунктови који су до сада једини штитили Србе од милион Албанаца.
Стојановић каже да је 2004. године са јужног албанског дела протерана и последња српска породица, док се север Митровице заправо може сматрати једином мултиетничком правом средином на Косову и Метохији.
„Сигурно да у политичком смислу постоји жеља Приштине да се успостави доминација над севером, и поред тога што то није нормалан процес, јер ми морамо да седнемо и да тражимо решење која су прихватљива за обе стране, без употребе икакве силе или притисака. У свему томе међународна заједница треба да заузме конструктивну улогу“, уверен је наш саговорник.
Бриселски споразуми, додаје он, нису завршени, а српска заједница није задовољна досадашњим решењима.
Није тајна да Албанци већ неко време покушавају да промене и прореде „етнички српски север“, и за то не бирају средства. Зашто, лако је закључити. Север није само једина брана опстанка српства на Космету, већ и једина целина на Косову која није у сваком моменту доступна Приштини.
Шта Харадинај планира, зна и Београд — велики циљ је заузимање Севера. Како, лепо је објаснио председник Србије речима:
„Израчунали су они, видео сам студије и за Грачаницу у којој Албанци постају већина. Тако, на пример, у Новом Брду Албанци већ за годину дана постају већина. Њихови циљеви нису велика тајна, истакао је он.
Харадинај, додуше, овог пута уместо оружја као средства комуникације са Србима на северу помиње разговор, како је рекао, „са свима са севера који тамо имају власт“.
Међутим, после свега, тешко је поверовати да је Харадинају, или било коме из косовске власти, стало до тога шта Срби имају да кажу, у супротном, не би разговоре почињали преко нишана.
