Предвиђања већине аналитичара да ће Ђукановић током предсједничке кампање још једном покушати да снажно поларизује црногорско друштво, по свему судећи се обистињују. Тако је и након 12 година од проглашења државне независности, главна замјерка коју Ђукановић упућује својим политичким противницима оптужба да црногорску опозицију, како се изразио — „жуља независност Црне Горе“.
У жељи да себе што увјерљивије прикаже као прозападног политичара, Ђукановић иронично тврди како у црногорској опозицији сматрају да би се много боље одлучивало када би Црна Гора припадала неким „бољим“ државама, прецизирајући притом да мисле на Србију и Русију.
Приказујући истовремено предсједничке изборе као поновно „рвање двије концепције“ (при чему он представља прозападну), шеф ДПС-а не крије да би његова политичка конкуренција начинила и такву „јерес“ као што је нпр. укидање санкција Русији.
„Видјели сте више пута кроз њихове кампање и јавне наступе да би наш политички опонент донио одлуке којима би поништили сав развој који је Црна Гора направила за овако кратко вријеме. Донијели би одлуку о изласку из НАТО-а. Поништили би одлуку о признању Косова, што је важно питање за регионалну стабилност. Поништили би одлуку о нашем путу ка Европској унији. Поништили би санкције Русији и јасно је да би довели у питање одлуку о независности“, упозорио је Ђукановић.
Са друге стране, запаљива политичка реторика и инсистирање на глобалним питањима и темама које оштро дијеле Црну Гору многи тумаче као Ђукановићев намјеран бијег од реалних проблема који снажно притискају црногорско друштво. У прилог томе говори и званични став државног Завода за статистику (Монстат) који путем најновије потрошачке корпе црногорским грађанима сугерише да им је сасвим довољно два евра дневно за прехрану, што најбоље објашњава у ком правцу се креће животни стандард у земљи.
Новинар и потпредсједник Демократске српске странке (ДСС) Матија Николић, за Спутњик каже да Ђукановић очигледно има стратегију да „отварањем најкрупнијих питања која дијеле Црну Гору и подижу тензије, прикаже себе као незаобилазан фактор који једини може да задржи земљу на тренутном геополитичком курсу“.
У том смислу, он додаје да и не види какав би други смисао имала Ђукановићева предсједничка кандидатура „након скоро тродеценијске владавине којом је вратио друштво вјековима уназад“.
„Коме би данас Ђукановић — који је доказао да Црну Гору држи супротно вољи већине њених грађана на проатлантском курсу и непријатељству, сада већ отвореном са Србијом и Русијом, признајући лажну државу Косово и уводећи санкције Русији — објашњавао низак стандард, тешке проблеме у друштву, огромну социјалну неправду у којој већина становништва једва саставља крај са крајем, док Ђукановићева елита заједно са криминалним групама неометано ужива у богатству које се често мјери у милијардама евра“, пита се Николић.
Николић сматра да се на овај начин Ђукановић сасвим „јасно профилише као евроатлантиста, русофоб и добар пријатељ бивших терориста ОВК-а“, а који су сада нажалост, како каже, „господари живота и смрти на Косову и Метохији“, као и да му је једини циљ бескомпромисни останак на власти.
„Ђукановић оваквим пооштравањем реторике у којој помиње чак и деведесете године, а у атмосфери монтираних суђења за државни удар, слања опозиционих лидера у затвор, као и протјеривања руских дипломата, показује да је бескомпромисно спреман да учини све како би задржао власт, дисциплиновао своју партију, али и читаву Црну Гору, и задржао је на сопственом политичком курсу мимо воље већине њених грађана“, категоричан је Николић.
