Како се наводи у истраживању које је обухватило 35 европских земаља побројаних према квалитету образовања, медијској слободи и поверењу јавности, земље Балкана су међу најрањивијим за ширење лажних вести које се описују као „гласине, обмане, отворене лажи и дезинформације из страних влада или непријатељских ентитета“, преноси „Јуроњуз“.
Са друге стране, истраживачи сматрају да су скандинавске земље, исто као и Холандија и Естонија, најбоље оспособљене да се одупру „постистинитим“ информацијама у којима објективне чињенице мање утичу на обликовање јавног мњења него емоције и лична уверења.
Табела показује да је Хрватска на 24. месту, Србија на 29, Црна Гора на 31, Босна и Херцеговина на 32, а Албанија на 33. месту.
Македонија и Турска рангиране су најниже по медијској писмености због, како се наводи, слабог образовања, ниског поверења јавности и недовољне медијске слободе.
На челу листе налази се Финска, уз објашњење да она има „снажан образовни систем“ и „широко распрострањене вештине критичког мишљења“ које се сматрају кључним за отпорност на лажне вести.
Следе Данска, Холандија, Шведска и Естонија.
Танјуг
