Упитан шта мисли о њеној намери и упозорењу америчког амбасадора у Русији Џона Хантсмана да би Вашингтон могао да замрзне руске рачуне у САД, портпарол Кремља Дмитриј Песков је рекао да Москва пажљиво прати те идеје, а да би те мере заправо нанеле штету репутацији тих земаља у очима страних инвеститора.
Заменик руског министра финансија Алексеј Моисејев је нагласио да би та одлука, ако буде усвојена, била лоша не само за Русију, него и за оне инвеститоре који су те хартије од вредности купили, јер „они неће знати шта са њима да раде“.
Аналитичари „Збербанке ЦИБ“ такође наводе да ће таква мера, на првом месту, ударити по страним власницима тих хартија, јер ће имати тешкоће да их продају.
„У том контексту, вероватноћу да се та иницијатива спроведе процењујемо као ниску“, додају руски експерти.
Стручњаци такође наводе да је изјава Терезе Меј заснована на политичким, а не на економским околностима.
„Гардијан“ пише да ће британска премијерка размотрити могућу забрану продаје руског државног дуга у Лондону. Иницијатива је потекла од Тома Тугендхата, председника Одбора Парламента Велике Британије за спољне послове, који је навео да рупе у британском законодавству омогућавају руским државним банкама да врше такве послове упркос санкцијама.
„Тренутно Русија може да се позајмљује на тржишту капитала ЕУ и САД упркос западним санкцијама, а потом може да подржи банке у Кремљу и енергетске компаније које то више не могу да раде“, рекао је он.
Конкретно, Тугендхат је предложио да се главним европским клириншким компанијама, као што су „Јуроклир“ и „Клирстрим“, онемогући доступ руским обвезницама. То ће затворити могућност препродавања еврообвезница на другом тржишту и одвратиће већину инвеститора из ЕУ и САД од куповине вредносних папира.
„Сити оф Лондон“ је само прошлог месеца, према писању „Гардијана“, помогао у емисији еврообвезница у вредности од четири милијарде долара.
Тугендхат је критиковао продају, рекавши да је то помогло Русима који живе у иностранству да врате капитал, за шта тврди да је дугорочни циљ Кремља.
„Један од начина на који људи добијају свој новац из ове земље је омогућавање продаје руског државног дуга у Великој Британији и тај дуг ће на неки начин бити надокнађен Русима“, рекао је он.
Зависност од страних инвеститора, који укупно држе више од трећине дуга Русије, највећа је слабост Русије, сматра Тугендхат. Он је критиковао западне лидере што се толико боје негативних последица за глобална финансијска тржишта да пропуштају једину прилику (изузев војног пута) да ограниче „нелегалну активност Русије“.
Критичари предлога Парламента Велике Британије кажу да би забрана могла да наштети британским инвеститорима.
„Американци су разматрали то питање, а затим су одустали од идеје да ограничавају америчке компаније, фондове и банке да улажу у наш спољни дуг, јер би то могло да нанесе штету светском финансијском систему. И могуће је да су решили да то испробају у мањем обиму и виде како ће то изгледати. Ако Енглези ограниче доступ евроклириншким организацијама, преко којих се тргује нашим обвезницама, шта ће бити? Да ли ће то утицати на глобални финансијски систем, да ли ће то довести до пада финансијских тржишта или не? И ако дође до кризе, Британија ће одмах укинути ове антируске мере. А уколико не дође до кризе на светским тржиштима, Американци ће пробати да уведу исте мере против Русије“, каже за Спутњик руски експерт Алексеј Вјазовски.
Он додаје да би Русија због тога могла да претрпи штету, али „не превише велику и не предугу“. Највише би страдали „страни играчи“.
Ипак, Вјазовски сматра да су мале шансе да Тереза Меј и британске власти одобре тај предлог.
„Чим они то нису одмах одобрили, него је Мејова рекла да ће размислити, вероватноћа да се то догоди је значајно смањена. Да су хтели нешто да ураде, они би то урадили одмах. Али нису — ограничили су се на протеривање дипломата… Чуо сам да они притискају и руске олигархе тамо у Лондону, али то се такође зове ’пуцање самом себи у ногу‘. Ти исти олигарси подржавају британско тржиште некретнина, инвестирали су капитал, изнет из Русије, у хартије од вредности у Великој Британији. За то су везане и визе, јер постоји и правило да нећеш добити визу док не уложиш милион фунти у дужничке хартије Британије. Због тога су они урадили оно што су могли — наметнули су санкције против тзв. Путинових пријатеља“, каже Вјазовски.
Једна од казнених мера могло би да буде искључивање Русије из Свифта, али такав сценарио је мало вероватан, каже Вјазовски.
„Ако би нас искључили из Свифта било би веома тешко да се тргује енергентима. Осим тога, даља трговинска блокада је последњи корак пред рат. Одузимање могућности да се тргује гасом и нафтом је нешто што би могло снажно да погоди Русију, али то је немогуће урадити, јер једна трећина гаса у Европи је руска. Чиме би се они грејали?!“, додаје експерт.
Руски стручњак напомиње да би намера Велике Британије о забрани продаје руског државног дуга у Лондону могла да буде „пробни балон“, а да би потом и САД могле да предузму исте мере, ако запазе да те мере успешно делују.
„САД имају адут против нас. Ми имамо више од 100 милијарди долара у трезорским хартијама од вредности, у државним обвезницама Министарства финансија САД. Ако дође до тога, они ће просто блокирати тај новац, а ми ћемо изгубити. Зашто Централна банка Русије из године у годину обара рекорде у куповини злата? Зато што се спрема за тај сценарио. Американци би могли да наштете Русији, а Британци — не“, закључио је Вјазовски.
