Некада јединствен блок промотера косовске независности омогућавао је овој квазидржави да ужива у комотном дипломатском положају — Косово због тога и није морало да има развијену дипломатску активност — све што не уради само, урадиће неко други, моћнији, Америка или, на пример, Турска.
Међутим, односи Косова и Турске, земље која је прва после САД признала једнострано проглашену независност Косова, за које је турски председник Реџеп Тајип Ердоган својевремено рекао да га осећа као другу домовину, заоштрени су после смене косовског министра унутрашњих послова и шефа тајне полиције.
Подсећамо, косовски премијер Рамуш Харадинај сменио је министра унутрашњих послова Косова Фљамура Сефаја и шефа Косовске обавештајне агенције Дритона Гашија, после хапшења и изручења Турској шесторице турских држављана наводно повезаних са покушајем државног удара у Турској 2016.
Изручени Турци, како медији наводе, већ годинама управљају и предају на колеџу Мехмед Акиф, који на Косову има мрежу образовних установа у неколико градова. Турске власти ову образовну установу повезују са Ердогановим политичким опонентом, имамом Фетулахом Гуленом, који живи у Америци и који је оптужен за организацију покушаја државног удара у лето 2016.
Харадинајев потез изазвао је реакцију Ердогана, који је на конгресу своје Партије правде и развоја позвао на смену косовског премијера. Тиме је, барем тако изгледа, Косово упало у раскорак, с обзиром на заоштрене односе између Америке и Турске. Седи ли Косово од пре неколико дана на две столице — америчкој и турској?
Одговор на ово питање треба тражити у односима између два најутицајнија лидера косовских Албанаца, председника Хашима Тачија и премијера Рамуша Харадинаја.
Тачи, који важи за „америчког човека“ и Харадинај, кога бије глас да је „немачки човек“ одавно имају сукоб око тога ко је политички утицајнија фигура на Косову.
Харадинај је добио ветар у леђа хапшењем у Француској, због чега је Тачи морао да пристане да он постане премијер Косова. У том тренутку, то је одговарало и Западу, али и Турској, која је тада била у кризи. Тачи је тада, уз албанског премијера Едија Раму, одиграо кључну улогу на Косову изјавом да образовне институције Фетулаха Гулена нису пожељне на Косову.
У том моменту, Тачи је то могао да изјави, јер је био председник Косова, док Харадинај још увек није постао премијер. Ердоган, кога памћење добро служи, ово није заборавио Тачију.
Последњи догађај дошао је Тачију као „кец на једанаест“ да направи отклон Ердогана према Харадинају због поменуте смене државних функционера који су наредили хапшење Гуленових следбеника.
Треба напоменути да је Тачи већ одавно у добрим односима са Турском, делом зато што Косово од Турске купује наоружање по повољним ценама, а са друге стране, и верски моменат игра велику улогу.
И Запад и Тачи схватили су да је Харадинајево време прошло и да треба да оде са места премијера, а последњи догађаји могу да се покажу као кључни за политичку будућност косовског премијера.
Потез званичника косовских Албанаца је, према речима политиколога Срђе Трифковића, „перфектан“.
„Са једне стране купе поене код Ердогана, а с друге стране знају да им Американци неће лупати јаке пацке из простог разлога што Вашингтон не жели да се појави у улози заштитника и патрона Гуленових едукатора на терену. Ово је врло лукаво изведено; тобоже ни Тачи ни Харадинај нису знали да се спрема изручење. Наравно да су знали, а с друге стране, испод жита кажу Ердогану да су му одрадили оно што досад нико није имао три чисте да уради“, каже Трифковић.
Нема говора о седењу Косова на две столице, каже политички аналитичар из Косовске Митровице Стефан Филиповић. Оно увек седи на столици подршке САД.
„Ту дилеме нема и код албанске политичке елите не сме да буде. Знају ко је највећи борац и промотер независности такозваног Косова, јер Америка је учинила више за независност Косова од свих Албанаца икада“, каже Филиповић.
Ситуација настала око изручења турских држављана је спин косовске владе, додаје он, како би испало да косовски званичници нису смењени, како Филиповић каже, због катастрофе у Косовској Митровици, односно хапшења шефа српске Канцеларије за КиМ Марка Ђурића.
„Замислите реноме албанске политичке елите на Косову која подлеже притисцима из Београда, а ово је још горе, из Митровице. Мислим да би требало да будемо објективни. Приштина се ослања на Вашингтон, евентуално на сателите САД у Западној Европи, све остало је прича за малу децу“, каже Филиповић.
Филиповић, каже, не потцењује турски утицај на Балкану, поготово на Косову, где је, како каже, можда јачи него у Босни. Турски утицај на КиМ огледа се кроз турску мањину, турске партије, али јак је и културни, политички и финансијски утицај из саме Турске. Турски утицај на КиМ је неспоран, закључује Филиповић, али косовски Албанци добро знају ко им је заштитник и мецена.
