Током дводневне посете биће најпре размотрена најактуелнија регионална и међународна питања, укључујући борбу против тероризма, као и општу ситуацију у Сирији. На дневном реду ће се наћи и сарадња у организацијама попут УН, ОЕБС, ШОС.
Током другог дана посете руског председника Путина биће одржан и трилатерални састанак шефова држава-гаранта Астанског процеса, који је део сиријских мировних преговора. Владимир Путин ће са председником Ирана Хасаном Роханијем и председником Турске Реџепом Тајипом Ердоганом оценити реализацију споразума који су постигнути током првог трилатералног сусрета председника у Сочију 22. новембра 2017. године.
Говориће се о могућим допунским мерама у циљу ојачавања режима прекида ратних дејстава у Сирији, обезбеђивања бољег функционисања зона деескалације, решавања хуманитарних проблема и даљег политичког регулисања ситуације. Тиме, сматра руски политиколог Александар Асафов, Русија, Турска и Иран показују да решавање конфликта оружаним путем свакако не води никуда, као и да је мир неопходно постићи политичким путем.
„То је продужетак традиције астанских конференција и трилатералног сусрета Сочију, али и других успешних преговора где су напорима политичара ових трију држава за преговарачки сто сели и они који до тада ни под којим условима нису хтели да преговарају. Без обзира на провокације на рачун легитимно изабраног председника Сирије Башара ел Асада и без обзира на то што се више не може тако често чути ’слом Асадовог режима‘ из уста западних политичара као што је то донедавно био случај, ипак видимо да Американци у пракси и даље подржавају оне снаге које пошто-пото желе државни удар и промену власти у Сирији. Русија, Турска и Иран се залажу за пут мировног решења ситуације у Сирији и желе да покажу да су спремне да помогну, али да остављају сиријском народу да одлучи како ће уређивати своју државу“.
Наш саговорник додаје да, што се тиче сиријског територијалног интегритета, није тајна да постоје планови обавештајних служби међународне коалиције, и то најпре америчке службе, да створе независни Курдистан који би био лојалан Вашингтону, како би америчке компаније добиле не само приступ територијама него и ресурсима којима су оне богате.
Виши научни сарадник Центра арапских и исламских студија Института РАН Борис Долгов ипак сматра да би у односима са Анкаром требало бити „хладне главе“, али и да је посета председника Путина Турској заправо наставак оне сарадње каква је и раније постојала са Турском.
„Овде би требало истаћи да је посета руског председника Анкари заиста веома важан догађај јер се ситуација на Блиском истоку и у свету развија тако да су контакти између Русије и Турске апсолутно неопходни. Сведоци смо стварања два потпуно супротстављена блока. То је са једне стране Запад, на челу са САД, који сада наставља антируску политику у вези са наводним покушајем убиства бившег руског шпијуна у Солсберију и вуче разне накнадне потезе које су подржале готово све чланице НАТО блока. Са друге стране су Русија и њени савезници, а данас је то Турска, као гарант Астанских споразума руку подруку са Русијом и Ираном. Важно је то што видимо да је Турска против неправедних акција Израела на палестинској територији. То је нама важно, јер показује подршку палестинском покрету који Русија такође подржава“.
Руско-турски савет за сарадњу
Осим политике, како су истакли у Кремљу, у турској престоници ће на највишем нивоу бити одржано седмо заседање Руско- турског савета за сарадњу. Биће размотрени стање и перспективе развоја билатералне трговачко-економске сарадње, ток реализације заједничких стратешких пројеката, конкретно у области енергетике. Овде би требало истаћи да Турска заузима високо друго место као купац руског природног гаса, а успешно се спроводе радови на изградњи гасовода „Турски ток“. Већина дозвола је већ добијена и засад се све одвија према предвиђеном плану. Гасовод „Турски ток“ би требало да има два крака, од којих би сваки требало да транспортује 31,5 кубних метара годишње.
Очекује се да ће руски и турски лидер путем видео-везе учествовати у полагању камена-темељца за изградњу првог блока атомске електране „Акују“.
Велики значај за турско-руске привредне односе традиционално има туризам. Број руских гостију је због безбедносних прилика нешто опао у претходном периоду и зато се током радног дела сусрета двеју високих делегација планирају преговори у правцу остваривања бољих услова и вишег степена безбедности за руске туристе у Турској.
Очекује се да ће бити говора о укидању преосталих трговачких баријера, као и о развоју сарадње у области индустрије, грађевинарства и транспорта.
Планирано је да се део преговора посвети и ширењу и јачању културних веза. Посебно ће бити речи о утврђивању детаља манифестације „2019 — унакрсна година културе и туризма“. Део програма ће обезбедити Руски центар науке и културе у Анкари, али и Центар турске културе, који носи име турског песника Јунуса Емреа, који је 14. марта отворен у Москви.
