Првог дана посете руског председника Владимира Путина Анкари, он и турски председник Реџеп Тајип Ердоган дали су знак за почетак изградње атомске централе „Акују“. После отварања радова видео-линком, Путин и Ердоган задржали су се готово сат и по иза затворених врата. Детаљи тог састанка нису саопштени. Међутим, Путин је затим изјавио да је реализација споразума о испоруци противваздушних ракетних система С-400 Турској — приоритет.
У делегацији Русије која борави у Турској су и челни људи највећих компанија те земље, а председник борда директора „Гаспрома“ Алексеј Милер изјавио је да ће први крак „Турског тока“ бити завршен већ у мају.
Договори из Анкаре имају изузетну тежину када је у питању међудржавна сарадња, али истовремено дају јасну слику тренутног, али и будућег положаја ових земаља на глобалној политичкој сцени, оцењује у разговору за Спутњик стручњак за Блиски исток Немања Старовић.
Овде је реч о кључним пројектима — о „Турском току“, од кога ће користи имати и ЕУ, а очигледно су и договори о набавци С-400 одмакли далеко, а изградња централе свакако је део те слагалице, каже Старовић.
„Турске амбиције у 21. веку су изузетно велике имајући у виду њене демографске, технолошке и економске потенцијале. Довољно је подсетити да је Турска у претходних 15 година утростручила обим своје економије, да су стопе раста и даље веома високе, близу 10 процената, а да организација за економску сарадњу процењује да ће и на дужи период стопе економског раста бити одржане“, каже Старовић.
Он додаје да су договорени послови од једнаке важности за обе земље, али да ће, када је у питању позиционирање на светској политичкој сцени, Турска од њих имати бенефите који ће јој дати додатни ветар у леђа на путу нове политике.
„Турска више нема разлога да игра улогу другоразредне или као некада клијентске државе великог брата с друге стране океана, сада са много више самопоуздања улази у реализацију своје спољне политике следећи првенствено сопствене интересе“, истиче наш саговорник.
Он подсећа да ће се током дана у Анкари председник Русије Владимир Путин састати са председницима Турске и Ирана, Реџепом Тајипом Ердоганом и Хасаном Роханијем. Тројица лидера ће на мини-самиту размотрити реализацију астанских преговора о Сирији.
„Постоје велика очекивања од тог састанка, с обзиром на то да се у односу на претходне у том или сличном формату десило много ствари, а ту пре свега мислим на прилично бомбастичну најаву америчког председника Доналда Трампа да ће се америчке трупе повући са простора Сирије“, каже Старовић.
Додаје да треба видети колико је Трампова изјава утемељена, односно да ли је у стварној колизији са политиком Пентагона и Стејт департмента. Такође треба сачекати и видети у којем ће року она у пракси бити реализована.
„Уколико до таквог повлачења заиста дође, тројица људи о чијем састанку говоримо ће постати стварни господари ситуације на терену. Стратешки циљеви како Руске Федерације тако и режима у Дамаску, Анкари и Техерану добиће простор да се реализују“, истиче Старовић.
Он скреће пажњу на чињеницу да су, када је реч о сиријском грађанском рату, сва велика питања затворена, а управо се решава последње — будућност севера Сирије, односно подручја која је насељено и тренутно под контролом курдских снага. Евентуално повлачење Американаца ће довести те снаге у веома неповољан положај, објашњава саговорник Спутњика.
„Мислим да се отвара простор за реализацију стратешког циља Турске, који је сам председник Ердоган више пута најављивао, а то је да на комплетном подручју јужно од границе, дакле на подручју севера Сирије, успостави своју зону безбедности из које ће бити елиминисано присуство курдских снага које Турска сматра продуженом руком терористичке Радничке партије Курдистана“, оцењује Немања Старовић.
Он је убеђен да ће дешавања на северу Сирије свакако бити једна од тема овог тројног састанка, ако не и најдоминантнија.
