Саговорници листа притом истичу да „нису сто одсто сигурни“, али да се о месту лабораторије може говорити „са високим степеном сигурности“. По мишљењу британских специјалних служби које наводи лист, та супертајна лабораторија налази се ни мање ни више него у насељу Јасењево, четврти на периферији Москве у којој нема ничег осим стамбених зграда, школа, обданишта и тржног центра, попут београдског Земун Поља.
Многи експерти, међутим, указују на то да се не може само Русија оптужити за производњу агенса „новичок“, пошто је та супстанца могла да буде направљена у разним земљама. Начелник лабораторије за хемијско-аналитичку контролу научног центра Министарства одбране Игор Рибаљченко сматра да било која савремена хемијска лабораторија са специјалном опремом може да производи отрове типа „новичока“ због чега је некоректно и апсурдно тврдити да земља порекла таквих токсина може бити искључиво Русија.
Николај Топорњин са Московског државног института за међународне односе оцењује да су спекулације британске штампе још једна политичка инсинуација.
„Тешко је веровати разним подацима јер научници засад нису потврдили да је могуће установити где је произведена отровна супстанца. Са друге стране, према информацијама до којих је дошло Министарство спољних послова Русије, овај отров је могао да буде произведен у двадесетак различитих држава света. А чини се да чак ни надлежне лабораторије, а ни Организација за забрану хемијског оружја, немају узорке ове супстанце“, каже Топорњин.
Он подсећа да је ових дана Хари Ајтенхед, шеф лабораторије британског Министарства одбране Портон Даун, рекао да не може да донесе закључак где је та отровна супстанца произведена.
„То је оно што је битно, а све остало што можемо чути са екрана или парламентарних говорница су само политичке инсинуације. Делује као да је Британија одлучила да оптужи Русију и то је то, као да нико не жели да поставља додатна питања или да се бави неком додатном истрагом, да тражи аргументе или доказе. Довољно им је да се некад на територији СССР-а та супстанца производила и зато мислим да ће бити јако тешко зауставити ову лавину која је покренута око афере Скрипаљ“, каже руски експерт.
Како истиче Владимир Оленченко из Центра за европска истраживања Института за светску економију и међународне односе РАН, тврдње од „тајним руским лабораторијама“ Лондону дају „маневарски простор“.
Спекулације британске штампе, рекао је Оленченко за телевизију РТ, имају за циљ да усталасају јавност и „сачувају образ“ политичком руководству Британије пред њеним савезницима.
Политиколог и генерални директор Руског савета за међународне послове Андреј Кортунов, с друге стране, оцењује да је Запад отишао предалеко у лажима о случају Скрипаљ и да се зато не може ни очекивати ништа друго осим нових спекулација.
„Нема сврхе рачунати на неке другачије политичке резултате или обрте. Мала је вероватноћа да ће наши западни партнери, упркос свему, променити своје ставове. Све је отишло предалеко, много је тога већ учињено и било који отклон од већ заузетог курса био би протумачен као пораз, то би био и удар на кабинет Терезе Меј, при чему веома јак удар, али и удар на многе веома утицајне људе у Вашингтону“, образлаже Кортунов.
Он зато очекује да ће се Запад до краја држати већ заузетог курса, без обзира на било какве околности које могу накнадно да искрсну.
