Угледни њујоршки дневник пише да је међу тим пројектима, на пример, савез САД и ЕУ са тзв. ОВК током бомбардовања Србије, затим њихов неуспех у разоружавању ОВК по завршетку рата, као и њихова неспособност да заштите не само српско становништво које је остало на Косову него и албанске политичке противнике ОВК.
„Идеја да ће суд копати по старим послератним питањима на Косову изазвала је панику међу командантима ОВК, председником (Хашимом Тачијем), премијером (Рамушом Харадинајем) и председником Скупштине (Кадријем Весељијем), који су у децембру (прошле године) покушали да законом онемогуће рад Специјалног суда“, пише „Тајмс“.
Лист, међутим, подсећа да су на тај покушај оштро реаговале и САД и ЕУ, а да је амерички амбасадор у Приштини Грег Делави чак рекао да је тај поступак раван „заривању ножа у леђа“.
За Тачија лист наводи да је постао симбол два дијаметрално супротна погледа на борбу за, како се наводи, „ослобађање Косова“.
Подсећа се да је бивши амерички потпредседник Џозеф Бајден, на пример, описао Тачија као „косовског Џорџа Вашингтона“, док је, са друге стране, у извештају Дика Мартија упућеном Савету Европе он означен као „најопаснији шеф криминала међу командантима ОВК“.
Лист подсећа и да је Тачи добио надимак „Змија“ у време кад је био политички комесар ОВК, али и да је био на молитвеном доручку код америчког председника у фебруару, када је Специјални суд назвао „историјском неправдом“.
Тачи је, иначе, Мартијев извештај окарактерисао као програм „лажних вести“ којим управља Русија, али ту тврдњу никада није поткрепио доказима, наводи се у тексту.
Да ли ће Специјални суд успети да открије шта се тачно догађало пре скоро 20 година, зависиће највећим делом од тога да ли ће сведоци пристати да сведоче и, уколико пристану, да ли ће они и њихове породице моћи да преживе, наводи лист.
Као пример, лист наводи да је бивши командант ОВК Агим Зогај пронађен обешен у Немачкој уочи појављивања на суду, а након што је пристао да се појави као заштићени сведок.
„Њујорк тајмс“ пише и да је рат на Косову завршен, али да пуцњаве нису, док Специјални суд обећава правду.
Наводи се, наиме, да се десет година након проглашења косовске независности појавила нада да ће бити разрешена „табу тема“ — зашто Албанци страдају у неким случајевима и смртно. Као један од таквих помиње Фетаха Рудија, који је после рата рањен са 14 метака и већ 17 година је непокретан.
Руди је, како се наводи, годинама разочарано пратио како су Уједињене нације, а после и Европска унија покушавале да успоставе владавину права на Косову након 1999, али да нису успеле да донесу правду за све што је уследило у таласу насиља, након повлачења српских снага.
Он каже да је Специјални суд последња прилика за правду.
Специјални суд са седиштем у Хагу неће судити злочинима Срба, већ само злочинима које су током и после сукоба од 1998. до 1999. починили припадници ОВК, албанске гериле чији команданти данас владају том „државом“, објашњава лист.
У периоду од скоро две деценије након „отцепљења од Србије“ Косовом су управљале Уједињене нације као својим протекторатом, а од фебруара 2008. њиме владају институције једнострано проглашене државе Косово, подсећа лист.
У том периоду, Косово је, пише „Њујорк тајмс“, „прогоњено демонима“ рођеним у његовом насилном „настајању“ и прогоњено културом некажњивости која је таква остала због неуспеха да се суочи са чињеницом да су неке од најмоћнијих личности његових институција оптужене за најгоре злочине.
Танјуг
