„Борис Џонсон — то није катастрофа која се догоди с времена на време. То је катастрофа која се редовно догађа већ неколико година, а једина промена је то што је она све већа и већа“, пише колумнисткиња „Гардијана“ Габи Хинслиф.
Према њеним речима, садашњи шеф британске дипломатије требало је одавно да буде смењен, утолико пре што не учи на сопственим грешкама и не схвата да чак и најмање одступање од утврђеног сценарија може да доведе до озбиљних последица ако је реч о обавештајним питањима.
У једном „непажљивом“ интервјуу, Џонсон је, како подсећа ауторка, навео да га је неко из лабораторије „Портон Даун“ лично уверио да иза тровања британског шпијуна Сергеја Скрипаља и његове ћерке стоји Русија.
„Сада мора да плати за ове речи, јер је шеф ове лабораторије изјавио да су научници успели да утврде о каквој је отровној супстанци реч, али не и ко је злочинац“, навела је ауторка.
Она подсећа да је овакве лекције требало научити још након ситуације која је довела до рата у Ираку: како је тешко објаснити јавности одлуке засноване на обавештајним подацима без проверавања извора података и њихове тачности.
Према мишљењу ауторке, након противречних изјава британских званичника, пољуљано је поверење у британску владу.
Након Џонсоновог испада, наводи ауторка, Кремљ је добио идеалан изговор да сумња у било које саопштење британске владе. „Џонсон је сам донео Москви на тацни победу у пропаганди“, оцењује ауторка и додаје да је шеф британске дипломатије без преке потребе нанео штету раду обавештајних служби.
Хинслифова у свему овоме види још један дубљи проблем, за чије решавање није довољна чак ни Џонсонова оставка, а то је сумња. Било која нестропроцентна увереност политичара тумачи се као слабост.
„Када се одлуке доносе на основу обавештајних података, увек постоји вероватноћа, пошто увек постоје тајне и извори који остају у сенци. Због тога се у обавештајној заједници цене максимално поштење и способност да се призна да је нешто немогуће доказати. У политици, напротив, мора да постоји увереност. Проблеми настају када се жеља политичара да звучи самоуверено сукобљава са склоношћу експерата ка недвосмислености“, наводи ауторка.
Према њеном мишљењу, лидер британске опозиције Џереми Корбин има право када поставља питања влади, нуди другачије верзије онога што се догодило у Солсберију и када захтева од Лондона објашњења. То се не сме сматрати неподобним и непатриотским понашањем, наглашава ауторка.
„Имамо право на поштене сумње. И исто тако владе свих боја морају да имају право на поштене сумње. Истовремено с тим правом иде и обавеза да се подједнако односимо према свим аргументима, али, како су показали последњи догађаји, ни британски политичари, ни медији, ни јавност, нису успоставили неопходну равнотежу између тих права и обавеза“, закључује колумнисткиња „Гардијана“.
