„Пре свега, желимо да посаветујемо Вашингтону да се што пре ослободи илузије да се с нама може разговарати језиком санкција“, наведено је у саопштењу.
Сједињене Америчке Државе увођењем нових санкција руским компанијама праве штету обичним америчким грађанима, саопштило је Министарство.
„Не чекајући ефекат од претходних санкција, вашингтонски политичари су стигли до такве подлости да покушавају да нападну наше компаније, које одавно одржавају пословне везе са САД, од којих зависе хиљаде радних места. Другим речима, ударају по обичним Американцима, сопственим бирачима, уништавају економску сарадњу себи на штету“, наведено је у саопштењу.
Министарство је навело да се ствара лажни утисак да је у току препород Америке: „У САД се све више одричу онога што су раније сами истицали као основне ’америчке вредности‘“.
„Већ је насилно одузимање дипломатских објеката који припадају Русији било не само најгрубље нарушавање међународних норми, него је показало да је право на имовину, некада свето за Американце, претворено у празне речи“, навело је Министарство.
Москва саопштава да је непрекидним коришћењем санкција, укључујући административне методе уклањања конкуренције на страном тржишту, Вашингтон практично уписао себе међу противнике тржишне економије и слободне, поштене конкуренције.
„Ометање извештавања руског канала РТ је очигледан пример тежње да се ућутка извор алтернативних информација, да се ограничи слобода говора. Најзад, о односу према људским правима упечатљиво сведочи легализација почетком 21. века средњовековних мучења, држање талаца у правном вакууму у војној бази Гвантанамо и тајним затворима ЦИА“, наведено је у документу.
У петак су САД поново прошириле санкције Русији. Овога пута су ограничења образложена понашањем Русије у вези с Кримом, Украјином, Сиријом и сајбер-нападима. Санкције су уведене против 38 руских бизнисмена, званичника и компанија, међу којима су министар унутрашњих послова Русије Владимир Колоколцев, секретар Савета за безбедност Русије Николај Патрушев, предузетници Олег Дерипаска, Сулејман Керимов, Кирил Шамалов и председник управе „Гаспрома“ Алексеј Милер.
