Венце су у Алеји страдалих у шестоаприлском бомбардовању на Новом гробљу, у којој је сахрањено 1.992 погинулих тог дана, положили министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић, градоначелник Београда Синиша Мали, као и представници Удружења Београђана „6. април“ и Удружења цивилних инвалида рата.
Министар Ђорђевић је истакао да су српски народ и Србија увек у историји били на правој страни, а наша дужност и обавеза су да се сећамо тих времена и свих жртава, оних који су дали животе да бисмо ми данас живели у слободи.
„Свима њима хвала на томе, а на нама је велика обавеза да то сачувамо. Министарство ће чувати традицију и радити на томе да слобода и оно што су они радили за нас буде вечно“, рекао је Ђорђевић.
Градоначелник Мали је истакао да је Београд, на данашњи дан пре 77 година, још једном био разаран и уништен, а да је у нападу погинуло између 2.500 и 4.000 грађана, на стотине кућа и зграда је срушено, а потпуно је уништена Народна библиотека.
„Из тог рата и борбе изашли смо као победници и за важно је за нашу децу да се данас боримо за другачију Србију која је фактор мира и стабилности у региону, да економски јачамо и деци оставимо лепшу и бољу будућност“, рекао је Мали.
Поручио је да је наша обавеза да чувамо успомену на све оне које су дали животе 6. априла, али и током Другог светског рата и свих разарања кроз које је Београд прошао, да бисмо ми били овде и како би наша земља имала сигурнију и бољу будућност.
Немачка је у Другом светском рату без објаве рата на данашњи дан пре 77 година, 6. априла 1941. године, напала Краљевину Југославију.
Београд, који је три дана раније проглашен отвореним градом, у 6.30 часова напала су 234 бомбардера и 120 ловаца.
Априлски напад без објаве рата је, према бројним историјским изворима, био Хитлерова одмазда за 27. март 1941, када су због потписивања пакта са Немачком оборени влада Цветковић–Мачек и намесништво чија је прва личност био кнез Павле Карађорђевић.
Пошто су представници владе Краљевине Југославије 25. марта у Бечу потписали протокол о приступању Тројном пакту, предвођеним Немачком, 27. марта је уследио пуч и масовне демонстрације подршке пучистима у Београду, али и другим српским градовима и у још неким у земљи. И пуч и масовни протести били су манифестације јасног опредељења ка западним савезницима.
Тачан број жртава бомбардовања Београда није тачно утврђен.
Припадници југословенског ратног ваздухопловства храбро су се супротставили нападачима и нанели им знатне губитке. У првим ваздушним борбама 6. априла погинула су двојица, а рањено је шест југословенских пилота. У априлским ваздушним борбама погинуло је 11 југословенских авијатичара.
Тада је погођено и породилиште у Крунској, једно обданиште, Славија, Немањина и Дечанска улица, Бајлонијева пијаца, Пашино брдо, Зелени венац, Железничка станица, Народно позориште.
Зграда Народне библиотеке на Косанчићевом венцу, уништена је такође тог 6. априла 1941. у пожару при чему је изгорео читав библиотечки фонд од преко 300.000 књига, међу којима су се налазили и бројни ретки и драгоцени примерци, аутографи, документи.
B 92
