Бразилски федерални судија Серђо Моро издао је налог за хапшење Да Силве, што је изазвало протесте присталица овог у народу изузетно популарног политичара. Према оцени Инђића, некадашњег амбасадора Србије и доброг познаваоца прилика у Латинској Америци, позадина читавог процеса заправо није борба против корупције, већ жеља Запада да се обрачуна са лидером који је, због много чега, неподобан за Сједињене Америчке Државе.
Подсећања ради, судија Моро је Да Силву осудио јер је наводно чинио услуге грађевинској фирми у размену за апартман на плажи, а пресуду је потврдио апелациони суд у јануару. Уколико бившем лидеру Бразила буде одбијена жалба, у затвору ће провести дванаест година.
Триво Инђић за Спутњик каже да судија Серђо Моро већ три године прогања Лулу да Силву због наводне корупције. Иако те оптужбе никада нису доказане, додаје наш саговорник, читав процес текао је изузетном брзином, под различитим политичким притисцима и са ускраћивањем Лули права на одбрану.
„Ја бих све то протумачио у једном ширем контексту, јер је у Бразилу у току предизборна еуфорија и постоји велики страх код садашње ’деснице‘ која је дошла на власт подршком споља, пре свега од стране Сједињених Америчких Држава. Подсећања ради, поједини чланови Сената и министри у влади бивше председнице Бразила Дилме Русеф оптужили се је за злоупотребу службених фондова, што такође није доказано. Дакле, цела та ’група за притисак‘ већ две године ради на томе да Лулу и Дилму Русеф ухапси и удаљи из политике“, објашњава Инђић.
Реч је о томе, додаје Инђић, да је Лула један од најозбиљнијих кандидата на предстојећим председничким изборима у Бразилу.
„Према последњим анкетама, он би могао да добије 35 одсто гласова, а рачуна се да би тамо где живи најсиромашнији део бразилских грађана, такозвани североисток, Лула могао да добије и 70 одсто гласова. Ултрадесница, која је практично узурпирала власт у Бразилу у последње две године, такође има своје кандидате, од који најбоље стоји Жаир Болсонаро, са око 20 одсто изгледа подршке гласачког тела. И актуелни председник Бразила Мишел Темер, који је рушио Дилму Русеф, такође жели да се кандидује, али је већина бирача склона кандидату левице, у овом случају Лули“, примећује Инђић.
То, напомиње искусни дипломата, не треба да чуди, јер је Лулина вишегодишња владавина као председника Бразила и лидера Радничке партије остварила изузетне резултате у земљи и смањила стопу сиромаштва. Данас у Бразилу половину становништва земље чине углавном средњи слојеви, а велики напредак је учињен уз помоћ јавних и социјалних програма Луле и Дилме Русеф да се подигне животни стандард становника.
„Други разлог за уклањање Да Силве из политичког живота је страх деснице да у Бразилу на власт не дођу људи који су водили политику независну од великих играча, пре свега од Сједињених Америчких Држава. Та политика је увек наилазила на савезнике у Русији и Кини, у оквиру такозваних земаља БРИКС-а, и довела Бразил у позицију да буде део једног озбиљног, глобалног блока који битно утиче на светска збивања. То се пре свега односи на чињеницу да се тај блок економски и политички дистанцирао од политике САД, а да у оквиру самог латиноамеричког континета и групе Меркосур Бразил представља независног актера у тој глобалној игри“, истиче Инђић.
Он подсећа да је и Путин долазио у Бразил, а да је на последњем самиту БРИКС-а донет низ важних одлука и иницијатива које се косе са званичном политиком Сједињених Држава.
Према речима нашег саговорника, левица и Лулини следбеници имају кандидате који би евентуално могли да замене Лулу на предстојећим изборима.
„То су кандидати Партије радника, Фернандо Хадад и Жак Вагнер, а ту је такође и бивши Лулин министар Сиро Гомез, који се нуди као кандидат левице. Међутим, они не могу да замене ауторитет и престиж који је Лула имао, јер он носи огромно поверење сиромашних грађана Бразила и средњих слојева који желе политику социјалног напретка и дистанцирања од америчких притисака“, примећује Инђић.
Зато и није изненађење што је одлука тужилаштва да изда налог за хапшење бившег бразилског лидера узроковала низ протеста да Да Силвиних присталица.
„Посебно су изражени протести његове матичне групе, синдиката металаца у Сао Паолу, који су једна од најјачих политичких групација. Лула је четири деценије био лидер ових синдиката, па чак и у време војне диктатуре у Бразилу осамдесетих година, а са те позиције је и постао председник државе. Верујем да ће бити још отпора и у другим крајевима Бразила против његовог хапшења, и да не треба очекивати никакво смиривање или мирољубиво решење ове ситуације. Реч је о једној великој, изузетно богатој земљи која је глобални играч, али су војска и полиција тренутно у рукама проамеричких групација, ултрадеснице и деснице, и могу се очекивати велики сукоби у Бразилу“, упозорава Инђић.
