Експерти Руског савета за међународне послове (РСМП) и британског Краљевског уједињеног института (РУСИ), представили су заједнички извештај о могућностима сарадње двеју земаља у сфери безбедности. Експерти двају веома угледних института били су ангажовани на изради извештаја од априла до децембра 2017. године. Иако су закључци донети пре избијања кризе због „случаја Скрипаљ“, „сви базични проблеми, али и могућности за развој односа остају непромењени“, сложили су се аутори извештаја током округлог стола, одржаног у медијској кући „Русија севодња“.
Констатовано је да је афера Скрипаљ породила дубоку кризу у руско-британским односима, и она још дуго неће моћи да буде решена или превазиђена, али већ сада Москва и Лондон, свесни озбиљности ситуације, морају да траже начине успостављања дијалога у одређеним сферама.
„Нажалост, сада практично готово и немамо канале комуникације, прекинуте су везе између представника војних ресора двеју земаља, нема стратешког дијалога. То је веома опасно и доводи до могућности да се десе грешке из нехата, али са веома озбиљним негативним последицама“, изјавио је Андреј Кортунов, генерални директор РСМП.
Кортунов је навео да мали број људи зна да су пре годину дана Русија и Велика Британија након дугогодишњих преговора обновиле Споразум о превенцији инцидената на отвореном мору. „То је важан документ“, говори руски политиколог и наглашава да би требало радити и на сличном споразуму који би се тицао ваздушног простора, односно чије би одредбе водиле ка смањивању могућности да дође до судара авиона или ризичног маневрисања у ваздуху.
„То не значи да бисмо радом на оваквим споразумима тек тако заборавили на све несугласице које реално постоје, већ да је у заједничком интересу да се ситуација у овој фази макар стабилизује. Ако успемо да бар реторику вратимо на неки прихватљивији ниво, онда би било могуће, мада нажалост и даље веома споро, радити на томе да изађемо из ситуације у којој смо се нашли. Овде би можда могла да помогне и наша дијаспора или да се наши пословни људи више ангажују. Неке од могућности за успостављање дијалога постоје и чак ту можда и није потребан државни ниво, већ се може реализовати на неким другим платформама. Политичка воља ће се појавити када схватимо да смо једни другима потребни и да проблеме ипак једноставније можемо решити заједно, него да појединачно радимо на томе“, закључио је Кортунов.
Генерални директор Руског савета за међународне послове је подвукао да они као институција веома цене сарадњу са колегама из Краљевског института.
„Желим да нагласим да су у оквирима овог пројекта радиле не само наше колеге са академским звањима, већ и људи који су били на високим државним функцијама или људи који су консултовали активне политичаре. На нашем пројекту су чак били ангажовани и представници МИ6. Дакле, то нису маргиналци, маштари или романтичари, већ прагматични стручњаци који схватају не само могућности, него и то где су реална ограничења“, закључио је Кортунов.
Пуна нормализација односа између Москве и Лондона у догледној будућности је немогућа, прагматично је констатовано током округлог стола.
„Неколико година заредом се ниже скандал за скандалом и дошло је до кумулативног ефекта који руши поверење и односе у целини. Али баш зато не би било паметно дуго оставити овакво стање ствари“, изјавио је Малколм Чалмерс, заменик генералног директора Краљевског института РУСИ.
„’Случају Скрипаљ‘ су претходиле санкције којима се Велика Британија придружила након што је Крим поново постао део Русије, али је заправо сарадња фактички замрзнута још раније, после тровања бившег официра ФСБ Александра Литвињенка у Лондону 2006. године и шпијунског скандала исте године“, истакао је Чалмерс.
Британски стручњак је додао да би било јако добро у овој ситуацији чак и ако би се дијалог вратио на онај ниво какав је био 2013. године, до почетка украјинске кризе. Чалмерс је ово образложио тиме да се светска и европска безбедност суочавају са све више изазова, што Русију и Британију приморава да као нуклеарне државе и редовне чланице СБ УН ипак нађу начина да сарађују.
Чалмерс је у Москви боравио током претходне недеље, између осталог и зато што је учествовао на Московској безбедносној конференцији. Британски стручњак је признао да су га многи наговарали да због „случаја Скрипаљ“ не присуствује овом престижном догађају.
„Многи моји пријатељи и неки сарадници у Лондону су говорили да можда није право време да будем учесник ове конференције. Могуће је да и у Русији има оних који сматрају да у овом тренутку представници Велике Британије не би требало да учествују на овом престижном догађају у организацији Министарства одбране Руске Федерације. Ја мислим да они који тако мисле нису у праву и да је баш ово тренутак за отворене канале комуникације, управо имајући у виду озбиљност ситуације са којом смо се суочили. Мислим да се преговори морају водити у мирном и аналитичком маниру“, закључио је заменик генералног директора Краљевског института РУСИ.
Што се тиче области сајбер-безбедности, Марија Смекалова, координаторка програма РСМП, сматра да је управо ово сфера која пружа максималне могућности да не дође опет до истих грешака, али и да се нађу тачке око којих би се могло сарађивати или на њима заједнички радити.
„Русија постепено закључује билатералне споразуме на тему регулисања сајбер-безбедности са многим државама. Рецимо да са САД овакав споразум имамо већ доста дуго. Са Великом Британијом се воде преговори, али још увек нема званичног договора о узајамној помоћи или реакцији на инциденте у овој сфери. Сматрам да је ово прави тренутак да дође споразума са Британијом, имајући у виду да ће се овог лета у Русији одржати Светско првенство у фудбалу, па би установљавање основа за стални контакт било од велике важности“, истакла је координаторка програма РСМП.
Смекалова је своје речи образложила чињеницом да су Русија и САД непосредно пред одржавање Зимских олимпијских игара у Сочију 2014. године установиле „врућу линију“, што је створило позитивне претпоставке за развој односа у том правцу.
„Без обзира на све политичке проблеме, свакодневни контакти између обичних људи, између пословних људи, туриста са обе стране нису престали. Зато бих сајбер-пространство и политику у том смислу посматрала као платформу за различите могућности. Преко бизниса би требало налазити решења за различите проблеме. Русија увек тврдо брани кључну позицију УН, што је добро али помало идеализовано, јер постојање међународних норми неће спречити конфликте“, закључила је Смекалова.
