Последице агресије НАТО-а видљиве су и данас на многим објектима: касарни, згради Електро-дистрибуције, робној кући у центру града… Обележавање су уприличили сами грађани, они који су у овом нападу изгубили највише — куће, станове и другу имовину и били рањени, евакуисани и расељени у нужни смештај.
Разарање је било такво, тврде Ћупричани, какво овај градић „није доживео у преко седам векова дугој историји“.
Тада је потпуно срушено 30 кућа и 70 станова у Булевару војске, Улици Милана Топлице, Раваничкој и Нушићевој, а уз стамбене објекте, уништени су или оштећени објекти Електро-дистрибуције, робне куће „Меркатор“, Спортска дворана „Ада“, Основна школа „Ђура Јакшић“, водоводна мрежа у главној улици… Око 500 људи је морало да потражи нужни смештај.
„Главна улица од моста на Великој Морави до Микићевог моста, у дужини од око два километра, била је сва у срчи, комадима црепа, цигле, малтера… а од силних детонација на зградама су били изваљени прозори и врата, а на улицу избачен намештај, кухињски апарати, роба из продавница и бутика, померени зидови кућа и станова“, изјавио је раније Танјугу тадашњи председник општине Владимир Стојковић.
На срећу, није било погинулих, додао је он.
Центар Ћуприје авијација НАТО-а је бомбардовала и 29. маја, опет ноћу, између 03.01 и 03.40 сати са десет пројектила. Укупно је ова општина, за 78 дана агресије, бомбардована 12 пута са 92 пројектила.
Уз центар града, бомбардовано је Пољопривредно добро „Добричево“ шест пута, мост на ауто-путу Београд — Ниш преко Велике Мораве код села Мијатовца два пута, као и Везирово брдо и Спомен подручје Иванковац.
Танјуг
