Убедљива победа партије Фидес, актуелног мађарског премијера Виктора Орбана на тамошњим парламентарним изборима је, према мишљењу Предрага Рајића из Центра за друштвену стабилност, очекивана, али уједно представља и мало изненађење чињеница да су победили убедљивије него пре четири године, и у проценту и у броју гласова али и у броју мандата.
Мигранти као мотивација бирача
Готово је извесно да ће Виктор Орбан, коме је ово укупно четврти, а трећи узастопни мандат, обележити читаву другу деценију 21. века у Мађарској, напомиње Рајић, и да му актуелна констелација снага на политичкој сцени пружа прилику да лагодно осмишљава тактику и стратегију за наредне четири године.
Што се тиче геополитичких импликација ове победе, Рајић каже да се као прво може закључити да је Орбан успео да победи на фону мигрантске кризе, јер је заузео врло оштар став према том питању.
„Фидес је генерално био, мало је рећи, скептичан према политици која је била прокламована у одређеним круговима у ЕУ. Пре свега, мислим на администрацију у Бриселу, кад је у питању примање миграната и сасвим сигурно је успео да мотивише, а о томе говори јако висока излазност на изборима од преко 70 одсто, своје бирачко тело да га подржи и да му дâ прилику да са том лагодном већином спроводи своју политику и у наредне четири године“, сугерише Рајић за Спутњик.
Победа Фидеса је свакако ветар у леђа конзервативним, умерено десним политичким снагама у Европи констатује Рајић и наглашава да Орбана и његову партију не можемо посматрати, како то лево либерални медији у ЕУ воле често да помињу, у категорији екстремног десничара, аутократе, а неки појединци иду толико далеко да га потпуно неосновано називају и фашистом.
„Орбан ништа није учинио што би дало за право људима да га тако ословљавају, односно појединим аналитичарима и лево либералним медијима. Тај лидер је заступник умерене десне политичке опције која се залаже за одбрану хришћанских вредности, пре свега и онога у шта он верује и шта назива хришћанском Европом“, указује Рајић.
Јачање европских суверениста
Чињеница је да је оваква Орбанова победа дунула велики ветар у леђа свим суверенистима у ЕУ.
„Дакле, он није противник концепта ЕУ и уједињене Европе. Јасно је наглашавао и у овој кампањи да се залаже за опстанак Мађарске у ЕУ, да не би подржао излазак Мађарске из ЕУ и да би се за такву опцију могао залагати само непромишљен човек. Са друге стране, он не жели ни да напусти НАТО, нити је икад доводио у питање ту врсту стратешког партнерства коју Мађарска има са Немачком и Америком“, прецизира Рајић.
Орбан је уз лидера владајуће пољске партије Право и правда Јарослава Качинског и председника Дуде у Пољској постао лидер тог суверенистичког блока унутар ЕУ која, како указује Рајић, има два концепта.
Први, који каже да Европа треба да буде федерална држава и да може да опстане на глобалној сцени у политичким и економским дуелима са Руском Федерацијом, Кином и Америком само као уједињена федерална држава. Тај концепт заговарају председник Француске Макрон, шпански премијер Рахој, а чак и Ангела Меркел, додуше прилично увијено.
Са друге стране је, како појашњава Рајић, концепт суверенизма, који заступају Пољаци, Фидес у Мађарској и партија Смер у Словачкој и који сматрају да Европа треба да буде уједињена у смислу четири велике слободе које се не доводе у питање — слободан проток људи, роба, капитала и услуга унутар ЕУ. Суверенисти такође кажу да свака држава мора бити национална, суверена, противе се концепту грађанских, анационалних држава и тврде да сувереност мора узети и задржати свој примат.
Убедљива победа Виктора Орбана значиће још јачи наставак његове политике, али Рајић напомиње да треба имати на уму да Мађарска ипак није држава која својим потезима може битно да утиче на неке глобалне токове, односно да утиче на промене политике Париза и Берлина. Међутим, Мађарска са друге стране, како сматра Рајић, може бити врло моћан глас и Орбан наступа врло храбро са те позиције бранећи своје ставове, иако је често усамљен.
Плус и Београду и Москви
„Ова победа лично Орбану и партији Фидес значи на истрајавању у политици коју имају, а то је пре свега глас политичкој снази Мађарске која се противи санкцијама које су уведене Руској Федерацији због украјинске кризе. Орбан је више пута напомињао како је то сопствено пуцање у ногу и да Мађарска има сопствене економске интересе, због чега жели да сарађује са Руском Федерацијом, пре свега на пољу енергената“, наглашава Рајић.
Међутим, Мађарска никад није уложила вето на продужење санкција ЕУ Руској Федерацији, тако да ће се, како каже Рајић, питање санкција Руској Федерацији решавати, пре свега, у Берлину и Паризу, а да државе као што је Мађарска могу само донекле да утичу својим ставом.
Српско-мађарски односи су, како констатује Рајић, никад бољи, а победа Фидеса имплицира да ће ти односи још четири године напредовати због чврсто утемељене Орбанове политичке опције са једне стране и српске владајуће СНС и Александра Вучића са друге стране, који са њима гаје добре и личне односе.
„Оба лидера просто напомињу како су односи између Србије и Мађарске никад бољи у историји, што Србији може много да значи, пре свега на пољу отварања ка централној Европи, на пољу креирања стратегије Београда ка евентуалном политичком изласку и дистанцирању од југосфере и прикључивање у неком формату Вишеградској групи. Такође, с обзиром на то да је стратешки интерес Србије да се прикључи ЕУ, подршка Мађарске, у смислу лобирања, са те стране свакако може много да значи“, резонује Рајић.
С обзиром да се Мађарска противи увођењу и јачању санкција против Руске Федерације, а да је Србија држава која није увела санкције Руској Федерацији, Рајић сматра да је значајно то што у Будимпешти има саговорника који може да подржи такав њен став у Бриселу и олакша позицију у случају да неко из ЕУ поново постави то питање на дневни ред и покуша да на неки начин примора Србију да промени свој став.
„Мађарска ће сигурно имати разумевања због чега Србија не жели да уведе санкције Москви и то је такође врло значајно. Са те стране треба посматрати победу Виктора Орбана, као плус ширењу маневарског простора за спољну политику Србије“, закључује Рајић.
