Свака изјава попут оне владиног Савета за суочавање са прошлошћу која може да остави утисак да су „усташе можда учиниле неке лоше ствари, али они нису толико лоши, они су јунаци, патриоте и требало би следити њихов пример“ потпуни је апсурд, упозорио је Зуроф у изјави за ријечки „Нови лист“.
Зуроф је то рекао током недавног боравка у Загребу, где је промовисања његова књига „Операција последња прилика — потера за нацистичким злочинцима“, која је објављена и на хрватском преводу.
Зуроф, иначе, двадесетак година долази у Хрватску и прати шта се у тој држави збива и док га једни сматрају борбеним ловцем на злочинце, посебно Холокауста, за друге је „црвена крпа“ управо због инсистирања на прогону усташких злочинаца и осуде неоусташких манифестција.
Упитан да коментарише то што представници јеврејске заједнице у Хрватској најављују да ни ове године, трећи пут заредом, неће учествовати на комеморацији у Јасеновцу, Зуроф каже да се слаже са њима.
„Они су сто посто у праву и треба и даље тако да раде све док осећају да се влада не бори задовољавајуће против усташоносталгије и док су њене реакције неодређене“, навео је Зуроф.
Коментаришући извештај који је влади поднело Веће за суочавањем с последицама недемократских режима, Зуроф каже да је то као да се један колач жели појести два пута — учинити нешто и нешто што је супротно томе.
„Када се суочавате с таквим појавама, онда се суочавате с њима врло јасно, недвосмислено, не оставља се никакав простор за дилему шта о томе мислите. Порука мора бити јасна: нема толеранције за усташе, нема толеранције за те масовне убице. Анте Павелић је један од највећих масовних убица у Другом светском рату, он није јунак и није поносно побегао у Аргентину да би остао лојалан домовини. То је све кењажа. Свака таква изјава Већа може оставити утисак да су усташе можда учиниле неке лоше ствари, али они нису толико лоши, они су јунаци, патриоти и требало би следити њихов примјер. То је потпуно апсурдно“, истакао је Зуроф.
Упитан како гледа на владу и њено понашање у случају јасеновачке плоче, на којој је био уклесан грб ХОС-а са усташким покличом „за дом спремни“, те да ли се сећа случаја када је пре 14 година тадашњи премијер Иво Санадер у року од 24 сата уклонио спомен-плочу Милу Будаку, Зуроф подсећа да је и Центар „Симон Визентал“ тражио да се преиминује улица која је по Милу Будаку названа у Сплиту.
„И то је промењено, било је то касних деведесетих“, рекао је.
Према његовим речима, два су начина суочавања с проблемом.
„Један је с врха, долази од власти, а други је образовањем, што је дуготрајније, али је дубље и ефикасније. Али треба користити оба начина и то заједно. Ако председница Хрватске позира с усташком заставом у Канади, што би ми требало о томе да мислимо. Шта ће просечна особа у Сплиту, Задру, Загребу мислити о тој усташкој застави ако председница с њоме позира, ’па, ако се она слика с њом, мора да је то у реду, биће да су они јунаци, патриоти‘“, прецизан је Зуроф.
Танјуг
