Кина планира да изгради базу ратне морнарице у Јужном Пацифику, на архипелагу Вануатуу, јавили су аустралијски медији очигледно непроверену вест.
Иако је портпарол кинеског амбасадора у тој земљи Генг Шуанг демантовао ову информацију, вест је подигла велику прашину у Вануатуу, Аустралији и на Новом Зеланду, чија је премијерка Јакинда Арден изјавила је да се њена држава снажно противи милитаризацији у Пацифику.
Милан Липовац, доцент на Факултету безбедности, за Спутњик каже су се као место потенцијалне изградње кинеске војне базе већ помињали Авганистан, Пакистан, чак и Мексико. Он подсећа да је Кина велика сила која има јасну визију и јасан план.
„Такав план је саопштен крајем прошле године на 19. конгресу Комунистичке партије Кине, када је председник Си саопштио стратешки циљ да до прославе стогодишњице од оснивања Народне Републике Кине 1. октобра 2049. године, та земља, између осталог, постане и глобални лидер у категоријама композитне националне моћи и међународног утицаја. Уколико Кина жели да оствари тако нешто, она се прво мора потврдити као лидер у свом региону, региону Јужног кинеског мора, затим у региону Јужног Пацифика, па тек онда као лидер на глобалном плану“, објашњава Липовац.
Аустралијски премијер Малком Турнбул тврди да је од Вануатуа добио уверење да та земља од Кине није добила захтев у коме се говори о будућој војној бази. Међутим, наш саговорник подсећа да би Кина, према неким информацијама, до 2020. године највероватније требало да има три носача авиона у својим оружаним снагама, што просто значи да су овој земљи неопходне и поморске војне базе.
„Била би логична настојања Пекинга, у смислу изградње војних база у Јужном Пацифику. Без обзира да ли се такве тенденције свиђале некоме у Камбери, Токију или чак у Вашингтону“, оцењује Липовац.
Медији спекулишу да би се кинеска база могла налазити на само две хиљаде километара од обала Аустралије, те да је то, ако буде изграђена, сасвим довољно да омогући Пекингу да повећа своју војну моћ у Пацифику, као и да промени постојећу стратешку равнотежу, што би повећало ризик од конфронтације између Кине и САД.
Коментаришући ову тврдњу саговорник Спутњика са Факултета безбедности каже да је важан и сâм моменат када је ова информација пласирана. Вест долази у специфичном тренутку када је договорен састанак лидера Северне и Јужне Кореје, а најављен је и састанак представника Северне Кореје и званичног Вашингтона, подсећа Липовац.
„Кина се ту наметнула као неко ко је гарант, неко ко је на страни Северне Кореје и ко би био тај ко је контратежа у односима на Корејском полуострву, а везано за стратешко позиционирање Вашингтона и Пекинга у пацифичком региону. Не могу да претпоставим какав ће бити одговор Вашингтона, да ли ће се под знак питања ставити ове иницијативе које је Кина преузела у својој интересној сфери, у смислу позиционирања и релаксације односа у односу на остале државе са којима се граничи, првенствено у Јужном кинеском мору. Ту постоје бројна нерешена територијална питања“, подсећа саговорник Спутњика.
У извештају о војним буџетима држава света Међународног института за стратешка истраживања који је објављен у фебруару ове године наводи се да Кина повећава број војних бродова и авиона, да је престигла Јапан, Јужну Кореју и Индију заједно.
Амерички стручњаци су уверени да су службене бројке о војној потрошњи потцењене бар за 25 до чак 50 одсто. Безбедносни стручњаци и појединци из Пентагона наглашавају да кинески војни буџет не укључује трошкове истраживања и развоја, изградњу војних објеката, али и куповину оружја из увоза.
