Жалбено веће Хашког трибунала осудило је лидера радикала Војислава Шешеља за прогон, депортацију и подстицање депортације Хрвата из Војводине. Коментаришући пресуду, адвокат Тома Фила констатује да је она преседан, јер је први пут неко осуђен за ратни злочин који је извршио тако што је држао говор.
Међутим, постоји још нешто што је за Србију веома важно, јер се први пут пресудом Хашког трибунала држављанин Србије осуђује за вршење злочина на територији државе Србије. То ће пре свега искористити хрватска мањина у Војводини, упозорава Фила.
„Већ имамо реакцију председника удружења Хрвата, који каже да је то мала казна и да треба и други да одговарају за злочине, а за злочине над Србима у Хрватској, а десетине хиљада су морале да оду, никад нико није одговарао“, каже Фила. Он додаје да треба имати на уму да је Шешељ држављанин Србије, па је могуће да се појави тврдња да без учешћа државе прогон Хрвата није ни могао да се деси. То за нашу земљу може бити изузетно опасно, каже адвокат Фила.
„Они ће сада ићи на то да је држава дозволила, омогућила, помогла или извршила злочин. То ће сад бити разглабано на територији Хрватске. То ће бити додатни аргумент у разговорима Хрватске са Србијом“, каже овај адвокат. Он додаје да ће пресуда заправо бити иницијална каписла за нови круг сепаратизма у Војводини и да је цела прича покренута далеко од Србије и Трибунала — у Вашингтону.
„Судија Хашког трибунала написао је јавни протест, а после напустио Суд, јер је рекао да Теодор Мерон америчког амбасадора извештава о стварима Суда, а требало је да буде независан, јер је Суд Уједињених нација, а не САД. И управник затвора је признао да пише извештаје УН, али и америчкој Амбасади“, подсећа Фила. Он додаје и да је судија Мерон променио праксу Суда, да би Анте Готовина, један од одговорних за убијање и прогон стотина хиљада Срба из Хрватске био ослобођен, те да је касније поново промењена, да би био осуђен генерал Лазаревић.
Професор Универзитета у Новом Саду Дејан Микавица сматра да ескалација процеса сепаратизма у Војводини и пресуда Шешељу нису у директној вези. Пресуда ни у будућности неће нужно производити заједничке или истоветне последице, каже Микавица за Спутњик.
„Не постоји пресуђујућа политика Војиславу Шешељу или било ком другом Србину, која би могла на било који начин да измени хрватску политику према Србији, ако имамо у виду контекст који подразумева случајеве који су се десили и вербални деликт који се тиче Шешеља у Хртковцима. Хрватска политика у односу на питање аутономије Војводине, у односу на Србију, на њен територијални интегритет је континуирана ствар и непромењива је. Каква год да је била пресуда Шешељу у Трибуналу, та политика се не би драстичније променила“, тврди Микавица.
Међутим, хрватско Министарство спољних и европских послова, одмах након изрицања пресуде, огласило се саопштењем у коме поздравља одлуку Суда. Хрватска такође поздравља и утврђење Механизма о постојању систематског и раширеног напада на несрпско цивилно становништво у коме је суделовао и Војислав Шешељ „као потврду планског криминалног дјеловања усмјереног на стварање ’велике Србије‘“.
Микавица, који је историчар, каже да Хрватска користи сваку прилику, не само када је у питању међународно право, већ и билатерални односи између двеју држава, да се бави својом националном мањином у нашој земљи. Он сматра да се у овом случају вероватно чак и не говори о Хрватима.
„Држава која је у својој историји починила бројне монструозне злочине геноцида над српским народом усуђује се да у свакој прилици, па чак и кад за то нема никаквог повода, као што је ова пресуда, отвори питања која се тичу статуса Хрвата у Србији. Питање тих Хрвата историјски је помало дискутабилно. На основу мојих проучавања поставља се питање и самог порекла такозваних Хрвата, односно Албанаца Климената на простору Хртковаца. Реч је о пројекцији која католичко становништво тог краја представља као хрватско“, оцењује професор.
Када је реч о тврдњама адвоката Томе Филе, да је пресуда Шешељу диктирана из Вашингтона како би се подгрејао сепаратизам, Микавица каже да треба бити обазрив и прецизан када се о томе говори. Пре свега, треба да имамо у виду на који Вашингтон мислимо, на америчку дубоку државу или на администрацију Доналда Трампа, каже Микавица.
„Нисам сигуран да иза овога мора нужно да стоји председник САД и његова администрација, они имају и сувише проблема управо са том дубоком државом да би размишљали о Војводини“, закључује Микавица у разговору за Спутњик.
