Организатори тврде да се на скупу окупило 70.000 људи, полиција још нема званичну процену броја демонстраната, а портал „Индекс“ наводи да их је било око 15.000.
Протест је обележило узвикивање усташког поздрава „За дом спремни“ и учестало помињање Домовинског рата и Фрање Туђмана, али и отворене претње ХДЗ-овцима који ће сутра у Сабору гласати за ратификацију Истанбулске конвенције, пренели су хрватски медији. У више наврата им је поручено да ће их, уколико буду гласали за ратификацију, сменити на следећим изборима.
Окупљени су певали „Зови, само зови“ и узвикивали „У бој, у бој“, „Издаја, издаја“ и „Хоћемо изборе“. Међу многим натписима које су носили, навела је Хина, био је и „Андреј Пленковић за Пуповца сухо злато, за државу и народ живо блато“, портрет Пленковића с натписом „Издаја“, „Заштитите обитељ“,„Исус Крист више од ИК“ и други.
Са говорнице се могло чути да „Хрватска треба суверенистичку политику, попут суседа Мађара“, као и да „ратификација Истанбулске конвенције неће заштитити жене од насиља“, а да је „пол биолошки одређен као мушки и женски, а пол и род су исто“.
Протест је организовала Грађанска иницијатива Хрватска против Истанбулске конвенције.
Сања Билач из те иницијативе рекла је да ово није само протест, већ „један јасан и гласан став грађана против политике актуелне владе“, који је прерастао иницијалну идеју.
Она је пре почетка протеста објаснила да Истанбулска конвенција у овом тренутку и није највеће зло.
„У овоме тренутку не размишљамо о ратификацији, али не мислимо да је то најгоре. Зашто? Зато што смо фокусирани на најбоље. Верујте ми, овај тренутак на Риви, у 18 сати биће нешто најбоље што је Хрватска доживела од заједништва исељене Хрватске, од нашег првог председника др Фрање Туђмана. И та чињеница да ће се људи окупити, да ће бити заједно, да пролазе ту менталну и психолошку промену је нешто најдивније што ће се догодити. И то је важно“, сматра Билач.
Конвенција Савета Европе о спречавању и борби против насиља над женама и насиља у породици међународни је уговор састављен под окриљем Савета Европе који је потписан 11. маја 2011. у Истанбулу, због чега је познат као Истанбулска конвенција.
Конвенција има за циљ спречавање насиља, заштиту жртава и „окончање некажњивости починиоца“. До јануара 2018. године потписало ју је 46 држава и Европска унија. Турска је 12. марта 2012. постала прва држава која је ратифицирала Конвенцију, а следе Албанија, Андора, Аустрија, Белгија, Босна и Херцеговина, Данска, Финска, Француска, Монако, Црна Гора, Холандија, Норвешка, Пољска, Румунија, Португалија, Сан Марино, Србија, Словенија, Шпанија и Шведска које су то учиниле од 2013. до 2017. године. Конвенција је ступила на снагу 1. августа 2014.
Противници Истанбулске конвенције сматрају да се тим међународним документом намеће „родна идеологија“ и задире у темељне традиционалне, културолошке, идентитетске и правне одреднице хрватског друштва.
Медији
